Emil Zola

Vandevr, koji je isključen iz trke i osuđen iste večeri u Carskom serklu, sutradan je zapalio svoju štalu i izgoreo sa konjima.

ime imalo je u sebi nečeg maznog, nečeg odveć intimnog i zgodnog za sva usta.

To ime imalo je u sebi nečeg maznog, nečeg odveć intimnog i zgodnog za sva usta.

Činilo se kao da je kuća sazidana na ponoru u koji su propadali ljudi sa svojim imanjima, svojim telom pa čak i sa svojim imenom, ne ostavljajući nimalo prašine. Ova devojka, s apetitom ženke papagaja, koja gricka rotkvice, ušećerene bademe i jede malo mesa, trošila je za hranu pet hiljada franaka mesečno. U sobi za poslugu vladalo je neobuzdano rasipanje, divlje trošenje, u kome su nestajala burad vina i gde su se pravili računi uvećani od više ruku naizmenično.

Nana ni u jednom svom ormaru ne bi pronašla dvanaest salveta, a još nije imala vremena da uredi kuću prema novom položaju. Ne želeći da ide u restoran, smatrala je da je bolje da dovede restoran k sebi. To joj se činilo otmenije. Htela je da jednom večerom proslavi svoj glumački uspeh, večerom o kojoj bi se pričalo

Nana je govorila o svojoj velikoj radosti, svojoj bebi, malom Luju. On je sada kod njene tetke, koja ga dovodi svakog jutra oko jedanaest.

On je verovao u đavola. Nana je, nekako nejasno, bila đavo, sa tim njenim osmesima, grudima, nogama punim poroka.