H. Dž. Vels

Ljudska istorija sve više postaje trka između obrazovanja i katastrofe.

Oko deset časova počela je da se raspada organizacija policije, a oko podne i železnička, gubeći svoj oblik i efikasnost i stapajući se sa okolinom u ovom opštem raspadu društva.

Sa ogromnom snagom obuze me misao na sebe, na ženu i na stari život nade i nežnog blaženstva koji je prestao zauvek.

isuviše duševno zdrav da bi razumeo savremeni svet.

„Ljudska istorija sve više postaje trka između obrazovanja i katastrofe.“

Ovo nije rat“, reče artiljerac. „To nikad nije ni bio rat, kao što nema rata ni između ljudi i mrava.“

Mravi grade svoje gradove, žive svojim životom, vode ratove i revolucije, sve dok ljudi ne zažele da mrava nestane, a onda ih nestane. Eto to smo mi sada – mravi i ništa više.

samo čovek koji razmišlja može da se spase.

Da smo veličine mrava, mogli bismo se provući. Ali nismo. Suviše smo veliki. To je prva sigurna stvar, je li?

Ta neposredna nevolja izoštrila je njihov razum, povećala njihove moći, a njihova srca učinila neosetljivim.