Si Džej Tjudor

Dobar, bolji, najbolji. Nikad se ne zadovolji, već stremi da tvoje dobro bude još bolje, a ono bolje najbolje.“

Prošlost nije stvarna. To je samo priča koju sami sebi pričamo.

A ponekad lažemo

Moji mama i tata nisu bili loši roditelji. Voleli su nas od sveg srca. Ako se i jesu svađali i nisu imali mnogo vremena za nas, to nije bilo stoga što nisu marili za nas, već prosto što su mnogo radili, imali malo novca i bili preumorni.

Ljudi kažu da vreme leči sve. Greše. Vreme prosto briše sve. Neprestano teče bez obzira na sve, nagriza nam uspomene i podriva stene patnje dok se ne razlome u komadiće i dalje bolne, no dovoljno male da se mogu podneti.

Slomljeno srce ne zaceli. Vreme prosto smrvi komadiće u prah i pepeo

U životu nema pobeda, samo poraza i gubitaka. Gubiš mladost, lepotu, a pre svega gubiš one koje voliš. Ponekad mislim da čovek ne stari s prolaskom godina, već sa odlaskom ljudi i stvari do kojih mu je stalo. To su one bore koje se ne mogu zagladiti iglama niti popuniti filerima. Bol ti se vidi u očima. Oči koje su previše toga videle uvek će te odati.

To je problem sa životom. Nikada ti ne šalje upozorenje. Nikada ti ničim ne nagoveštava važnost nekog trenutka. Da zastaneš malo i upiješ ga. Nikada ti ne daje na znanje da nešto vredi zadržati dok to ne nestane.

porodičnom domu se čak i kad je prazan čuje jeka života.

– Svi smo mi zauvek u sebi deca. Imamo iste strahove, iste radosti. Mi samo postajemo viši, i bolje skrivamo stvari.

Znate, vi ste baš čudan profesor.

– Ja sam čudan tip. Ali čudno nije uvek loše. Upamti to.

Ne verujem u sudbinu.

Ali ponekad život ima neumitan tok, kurs koji je teško promeniti.