Finesa

Smisao je onaj osećaj da ste vi: „važni u nekoj široj perspektivi. Život može da pruži iskustvo smisla onda kada osećate da je njegov značaj iznad trivijalnog i trenutnog, kada osećate da on ima svrhu ili da poseduje neku vrstu koherentnosti koja nadilazi haos

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Drugim rečima, emocije su tuneli. Ako prođete kroz njih i dođete skroz do kraja, stignete do svetla.

Nekad morate da se distancirate od sveta i dozvolite sebi da osetite mir i udobnost – sve dok to nije jedino što radite.

Jedno od njih je samootkrivanje; kada sagovornik otkrije neku poverljivu informaciju, druga osoba će, gotovo neizbežno, pružiti isto zauzvrat.

Ako u sebi ne verujemo u ono duboko usađeno osećanje da postoji nešto više od nas samih, nikada nećemo pronaći snagu da sami izrastemo u nešto više.

Stvari činimo boljim onda kada nam je dovoljno stalo do onih koje uslužujemo, pa uspevamo da naslutimo šta to oni žele da čuju. Treba biti dovoljno usrdan pa podeliti s njima njihovu zamisao, tako da ti ljudi onda mogu da preduzmu nešto na šta će i sami biti ponosni.

Mi oponašamo navike naročito ove tri grupe:

1. Bliskih ljudi.

2. Većine.

3. Moćnih.

Ideja iza toga da navike učinite lakim nije u tome da se radi samo ono što jeste lako.

Čini se da je lakše nastaviti ono što već radite nego početi da radite nešto drugo. Sedite i gledate loš film dva sata. Nastavljate da grickate čak i kada ste već siti. Proveravate telefon „samo na sekundu” i uskoro ste proveli dvadeset minuta gledajući u ekran. Na ovaj način, navike koje pratite bez razmišljanja često određuju izbore koje donosite kada razmišljate.