Amos Oz

ipak, u vavilonskom Talmudu se na tri različita mesta u različito vreme pominje Isus i opisuje kao učenjak koji je skrenuo s pravog puta, kao veštac koga su naveli da se klanja idolima, pa čak i kao otpadnik koji je pokajnički želeo da se vrati, što mu nisu dopustili. S vremenom su međutim sva tri mesta izbrisana iz štampanih izdanja vavilonskog Talmuda, jer su Jevreji imali ogroman strah od mogućih posledica, ako bi hrišćani slučajno otkrili ove odlomke.

A kada pobedi novi svet, kada svi ljudi budu vrli, jednostavni, produktivni, jaki, jednaki i čestiti, onda će sigurno biti zakonom zabranjeno pravo na postojanje deformisanih bića kao što sam ja, bića koja mnogo jedu i ništa ne proizvode, a uz to sve omalovažavaju svakojakim cepidlačenjem i stalnim podsmehom.

Ali Isus nije bio hrišćanin. Rođen je kao Jevrejin i umro je kao Jevrejin. Nikada mu nije palo na pamet da stvori novu religiju. Pavle, Savle iz Tarsa, izmislio je hrišćanstvo. Sam Isus je bio izričit: ’Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.’ Da su ga Jevreji prihvatili, istorija bi izgledala sasvim drugačije. Ne bi nastala crkva

Gojim nahes’. Zabava u kojoj uživaju gojimi, nejevreji.

Na kraju krajeva, Jevreji žive u velikom izbegličkom logoru, a i Arapi takođe žive u velikom izbegličkom logoru. Arapi proživljavaju dan za danom katastrofu svog poraza, a Jevreji proživljavaju iz noći u noć strah od osvete. Verovatno im je ovako mnogo bolje. Dva naroda, razjedena mržnjom i otrovom, izašla su iz rata prožeta osvetom i pravednošću. Natopljena rekama osvete i pravednosti. A od silne pravednosti je cela zemlja prekrivena grobljima i ruševinama na stotine siromašnih sela koja su nekada postojala i onda izbrisana.“

On je samo jednom ili dva puta prekinuo ćutanje i rekao mi da su očevi cionizma lukavo iskoristili versku energiju i mesijanske nade, odvajkada u srcu većine Jevreja, i zloupotrebili tu energiju za politički pokret koji je u suštini bio sekularan, pragmatičan i savremen. Ali jednog dana, rekao je, Golem će se uzdići iznad svog tvorca: jednom će verska i mesijanska energija, iracionalne ideje koje je cionizam pokušao da utka u svoju svetovnu i aktuelnu borbu, eksplodirati i povući za sobom sve što su očevi cionizma ovde nameravali da stvore.

Otpor Arapa, kako je tvrdio Abrabanel, nije bio uperen protiv postojećeg cionističkog poduhvata koji se sastoji od šačice gradića i nekoliko desetina sela duž obale, njihov otpor proističe iz straha od jačanja jevrejske moći i dugoročnih planova Jevreja. Posle godina razgovora sa arapskim prijateljima u zemlji i susednim državama zaključio je da Arapi pre svega strahuju od nadmoći Jevreja u oblasti obrazovanja, tehnologije, oštroumnosti i motivacije, što se već dalo nazreti, od nadmoći koja bi dovela do njihovog širenja i naposletku do potpune dominacije na čitavom arapskom životnom prostoru.

Arapi ni sekundu ne veruju slatkim rečima cionista, po kojima ovamo dolazi tek šačica Jevreja koji ne žele ništa više od komada zemlje veličine dlana, jer ih proganjaju u Evropi. Irak je imao predsednika vlade, Adnana Pačačija, koji je rekao da ukoliko se broj Jevreja u Palestini poveća na jedan milion, u celoj Palestini ih niko ne može zaustaviti. Ako bi njihov broj dostigao dva miliona, niko ih na Bliskom istoku ne može zaustaviti, a ako njihov broj poraste na čak tri ili četiri miliona, ceo islamski svet neće moći da izađe sa njima na kraj.

Ona tvrdi da su Britanci krivi za sve što se dogodilo do danas, oni su dvema stranama obećali zemlju i naslađivali se u huškanju jednog naroda na drugi.

„Je li to sve? Jesmo li završili? Hoćemo li pustiti golubicu da vidimo je li se voda povukla?