Gaston Leru

Ko nije naučio da nosi masku veselja preko tuge, kao i tugu, dosadu ili ravnodušnost preko unutrašnje radosti, nikada neće biti pravi Parižanin. Poznato vam je da je jedan od vaših prijatelja u problemima; nemojte pokušavati da ga tešite: reći će vam da se već utešio; ali ako ima sreće, pazite kako ćete mu čestitati: on misli da je to tako prirodno da je iznenađen što o tome uopšte govorite.

Pocrvenela je pri pogledu na Raula, koji joj je prišao i poljubio je. Postavila mu je nekoliko pitanja, lepo obavila svoje dužnosti domaćice, ponovo uzela poslužavnik i izašla iz sobe. Onda je otrčala u baštu i našla utočište na klupi, postavši žrtva svojih osećanja, koja su po prvi put uzburkala njeno mlado srce.

Cela ta priča o Peros-Gireku, mrtvačkim glavama i začaranim violinama mogla je da se rodi samo u poremećenom umu zaljubljenog mladića