Dubravka Srećković Divković

„Kako ono kaže izreka? ’S dobrim delima požuri.’“

Deka je imao običaj da kaže: ako dvoje uspeju da provedu dve nedelje u stranoj zemlji a da se ne posvađaju, izdržaće i na duge staze. To sam videla u praksi kad su noni ukrali novčanik prvog dana našeg boravka u njenoj domovini. U njemu je imala trista dolara u putničkim čekovima, za koje je deka pokušavao da je ubedi da ih nosi u torbici sakrivenoj ispod

Laž neće poštedeti onog ko upravo gleda u tebe; njom se služiš da samog sebe zaštitiš.

džempera. Htela je da umre od stida, ali on nijednom nije izgovorio: A lepo sam ti pričao. Štaviše, pričekao je tog popodneva da ona zadrema, pa joj je nadoknadio manjak, a onda pokušao da je ubedi kako je „našao“ taj novac na klupi u parku.

Svaki život je zamršen. Svako od nas je izatkan od ljubavi i gubitaka; od iskustava koja nas više povezuju nego što nas razdvajaju.

kuće često kažu ono što ljudi neće reći

Razumeo je da je čovek istinski pobegao sa nekog mesta samo onda kada sme slobodno na njega da se vrati.

oni koji su iznad ne mare za one pod sobom, bili posredi aristokrati i seljaci, političari i građani

Čula je priče o Sirijcima koji su našli sigurno utočište u Nemačkoj.

Sunce već neko vreme polako kravi ostatke zime, ali hladnoća je još tu. Proleće, simbol novog života, ne doseže do izmoždene Sirije. A ponajmanje stiže do mog grada Homsa. Jad i beda moćno caruju u mrtvim, teškim granama i gomilama šuta, sputavani samo nadom u ljudskim srcima.