Pol Kalaniti

Ni pomišljala nisam da nekog možeš voleti na isti način čak i kad ga više nema, da ću i dalje osećati istu ljubav i zahvalnost, naporedo sa užasnom tugom, bolom tako teškim da ponekad uzdrhtim i jeknem pod njegovom težinom.

Kad nema mesta skalpelu, reči su hirurgu jedino oruđe.

kad preuzimaš tuđ krst, ponekad te mora smrviti njegova težina

On je u svojoj glavi bio postigao neki kompromis, ubeđenje da očinstvo može imati destilovani vid; da kratki, koncentrovani (ali iskreni) izlivi snažnog intenziteta mogu biti jednaki… tom nečem što već rade ostali očevi. Ja sam samo znao: ako je to cena medicine, onda je naprosto previsoka.

On je u svojoj glavi bio postigao neki kompromis, ubeđenje da očinstvo može imati destilovani vid; da kratki, koncentrovani (ali iskreni) izlivi snažnog intenziteta mogu biti jednaki… tom nečem što već rade ostali očevi. Ja sam samo znao: ako je to cena medicine, onda je naprosto previsoka.

On je u svojoj glavi bio postigao neki kompromis, ubeđenje da očinstvo može imati destilovani vid; da kratki, koncentrovani (ali iskreni) izlivi snažnog intenziteta mogu biti jednaki… tom nečem što već rade ostali očevi. Ja sam samo znao: ako je to cena medicine, onda je naprosto previsoka.

„Sa kakvim naporom i bolovima dolazimo na ovaj svet – to ne znamo, ali obično nije lako sa njega otići.“

Tad sam shvatio da se moj odnos prema statistici promenio čim sam postao deo statistike.

Preduboko zalaženje u statistiku – to je kao da pokušavamo da utažimo žeđ slanom vodom. Strah od suočenja sa smrtnošću ne nalazi lek u verovatnoći.

Vratio sam se u mislima medicinskom fakultetu i jednoj pacijentkinji koja mi je rekla kako uvek oblači najskuplje čarape kad ide doktoru, da bi doktor, videći je u bolničkom ogrtaču i bez cipela, po tim čarapama znao da ona nije tek makar ko, te da bi se prema njoj odnosio s poštovanjem. (Ah, u tome li je problem – ja na sebi imam bolničke čarape koje već godinama kradem!)