Mia Šeridan

Uprkos tome što je bio ljut, što mi se nimalo nije sviđalo, osetila sam gubitak njegove toplote, kao da me je neko polio kofom hladne vode.

I najgore je bilo što sam znao da ja nju volim – strasno, jako i svim srcem, čak i slomljenim parčićima svog srca, čak i onim nedostojnim i bezvrednim. I možda tim delovima baš i najviše.

Pogledala sam čips i onda Arčera, zbunjena. „Sav ovaj čips... svi listiću su savijeni“, rekla sam, pomislivši da to što sam rekla zvuči kao da sam luda.
Pa, te baš voliš, zar ne?
Klimnula sam glavom sporo, shvativši da je pretražio nekoliko kesica čipsa da sakupi one koje najviše volim. I shvatila sam da je primetio tu malu činjenicu o meni. Nisam znala da li da se nasmejem ili da zaplačem. Ali takav je bio Arčer.