Nataša Turkalj

Cui cerca, trova; cui sècuta, vinci.“

nismo mi ljudi savršena bića, rođeni smo s manama i vrlinama, neki delovi nas su dobri, neki su savršeni, a neki nisu nimalo dobri. O

čega bežiš to će te stići, a za čim trčiš, to će ti pobeći.

Prilazi mi kao da sam njegovo vlasništvo, a to je vrlo moćno muško oružje. Ma koliko mi žene htele da smo samostalne i svoje, očigledno volimo da nas muškarac ipak malo poseduje.

Ljubav je jedino što vredi na ovom svetu i jedino za šta se vredi boriti, zapamti to, sve ostalo uzalud je bačen trud.

Osećala sam veliku samoću, prazninu i obuzimala me je tuga. Sećala sam se tog osećaja iz detinjstva, a mrzela sam osećaj tuge i nemoći. Bila sam ponosna na sebe što sam uspela tako dugo da ne osećam tugu, pretvarajući je u bes, ali sad se ona vraćala galopirajući

Znaš, Helena, nismo mi ljudi savršena bića, rođeni smo s manama i vrlinama, neki delovi nas su dobri, neki su savršeni, a neki nisu nimalo dobri. Od rođenja do danas promenili smo se puno, razni događaji i različite situacija da definišu tokom života, padovi nas nauče mnogo toga, a tragedije izgrade u osobe čvršće nego što izgledamo.

Kad bi psihijatri istraživali koju dijagnozu imam, verovatno bi ih našli nekoliko.

– Nekad sebe ne možemo da kontrolišemo, i ne možemo da biramo mesto na kojem ćemo dušu da olakšamo padanjem tih bisera iz naših očiju. To je ljudski, sve je to ljudski, pa tako i tuga i suze. Šta god da vam se dogodilo, izgleda da mora da izađe napolje jer iza ove prividno neugledne spoljašnjosti koju prikazujete skriva se prelepa žena koja je, izgleda, željna svega u životu.

– Nemojte slučajno pomisliti da sam gej; nisam, iako nekad mislim da bih bila srećnija da jesam