Robert Džordan

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede i postaju mitovi, a i oni budu davno zaboravljeni kada ponovo naiđe Doba koje ih je izrodilo.

Nemoj da se predaješ dok te ne pobede,

Njegove oči nisu je videle.

Postoji jedno pravilo, iznad svih ostalih, kako biti muškarac: šta god da dođe, suoči se s tim stojeći.

Kad god bi se hodnik otvorio u kolonadu s četvrtastim stubovima, ako je ispod bilo vrta, stupalo se po strogo pravilnim rešetkama, a svaka leja bila je iste veličine, grmlje i patuljasto drveće strogo potkresano i na jednakim razmacima.

Dugi redovi konja gde je dvadesetak ljudi, dobro uvijenih zbog zime, lopatama ubacivalo balegu u ručna kolica.

I najkraći mogući pogled na dva muškarca s mačevima pod plaštovima bio je sasvim dovoljan da svi malčice ubrzaju hod.

„Kasapin niz ulicu kaže da ta dvojica kupuju od njega“, dodade Ninaeva, „ali uvek samo koliko njima treba.“

„Samo budala sluša naređenje one budale koja traži da je gurnu preko litice"

Ljudi spokojan glas slušaju pomnije nego najglasniju dreku, sve dok je spokoj propraćen odlučnošću i uverenošću. „

On pliva u moru tuđih očekivanja. Ljudi se dave u takvim morima.