Anja Mijović

„Uvek osluškuj prvi utisak o čoveku, jer taj prvi utisak je jedini istinit. Kasnije ćeš ga upoznati kroz njegova dela ili nedela i možda promeniti mišljenje. Ali kad istražuješ zločin, prvi utisak je najbitniji jer je proizvod tvoje logike koje nisi svestan. Ako ti utisak izaziva mučninu u stomaku, znaj da se nekakvo zlo iza brda valja.“

U pičku materinu, dođe ti da se zauvek isključiš sa interneta kad shvatiš čemu sve služi!

Iz dana u dan u našem mikrokosmosu ili putem medija svedočimo užasnim pričama, a razrešenje i kažnjavanje zla uporno izostaje. Toliko je život postao vrtlog najbednijih ljudskih poriva da smo ušli u fazu da nam više nije ni stalo. Kako pravda nikako da pobedi u realnosti, neka makar bude zadovoljena u fikciji, ili – to je žila kucavica ove priče. Bolje da citiram svog junaka otpadnika Uroša: „Živimo u vremenu gde se gaze slabiji. Samo, ja ne priznajem da sam slabiji, kapiš?“