Keri Čin

Pitaće te za poreklo, u to ne sumnjam, ali neće biti nikakve osude.

Ne mogu da odvojim pogled od njega. Ko je on? Odakle se stvorio da, kao tornado, uleti u moju glavu i razbuca je u potpunosti.

se plašim ranjenog srca, ipak sam spremna da rizikujem. Jer, koliko god se plašila ljubavi, toliko je želim.“

Čudno je to kako se život žene na kraju svede na samo jednu, ali tako veliku stvar – LJUBAV!

Ako imam interes, uvek sam spreman da se nagodim da se deo duga pretvori u neku uslugu. Tako to kod mene ide.

Ako kriminal čoveku ne donese ništa drugo, onda ga bar nauči da bude vrstan psiholog. Stalna analiza i predviđanje protivničkih postupaka, nateraju na logično razmišljanje u kome se ne zanemaruje nijedna sitnica.

Nemam pojma da li je to onaj fenomen prave žene na pravom mestu, u pravom trenutku, ali gotov sam. Zakucala me je, čoveče!

Moje srce je još zarobljeno među grobovima, a u njemu su zarobljeni svi moji strahovi. Strah od prošlosti, strah od budućnosti, strah od ljubavi i strah od gubitka onih koje volim.

Znam da nemam veliko iskustvo, ali znam i da sam dorasla svom poslu. Mnogo truda i rada sam uložila tokom školovanja jer sam znala da ne postoji drugi način da budem cenjena u svojoj struci, osim da pokažem koliko sam dobra.

deluje kao stvarno veruje u ono što priča. Veruje u mene. A šta ja radim? Sedim i ubeđujem ga da je pogrešio! Zašto, zaboga? Zašto i dalje želim da budem nevažna osoba? Da niko ne zna da postojim! Imam skoro dvadeset šest godina i svoj sam čovek. Više nisam dete koje nosi teret prezimena, već arhitektica pred kojom je svetla budućnost. Ne mogu zauvek gledati preko ramena i spoticati se jer ne gledam napred.