Seldžuk Altun

Vizantija je postavila temelje modernizma. Započela je institucionalizaciju u socijalnom i državnom sektoru. Dovela je u red organizaciju vojske, obrazovanja, finansija, prava i religije. Sport i zabava su, zahvaljujući Vizantiji, postali neraskidiv deo ljudskog života. Da bi se poboljšao kvalitet života, unapređeni su zdravstveni sistem, urbano planiranje, zanati, moda, zlatarstvo i pravila ponašanja. Kao vodeća sila u regionu, širila je uticaj svoje nauke, kulture i umetnosti i na susedne zemlje. I vi ste naglasili da su upravo vizantijski učenjaci koji su se rasuli po Evropi nakon pada Konstantinopolja utabali put renesansi.

Kao naslednica rimske i helenističke kulture, Vizantija je bila nebeska, izabrana zemlja. Ne može se reći da su Vizantinci potpuno bespravno omalovažavali katolike, jer ipak je Vizantija bila prva hrišćanska zemlja i postojbina najveličanstvenije crkve – Aja Sofije. Biti neobrazovan u Vizantiji smatrano je nesrećom, pa čak i krivicom.

„Nasred njenih grudi,

izvor svete vode

Ako ga ispijem, biću ubijen

Ako ne pijem, umreću.“

Na kraju je pristao da mu odrecitujem nešto, a ja sam odabrao poseban deo iz Istanbulskog speva, Rahmija Ejupoglua:

Kada kažem Istanbul,

Na pamet mi padne korpa puna crvenog grožđa

Veče na Šehzadebaši

Tri sveće navrh korpe

Približava se devojka, nemilosrdno ženstvena

Dao bih sve svoje za nju

Med od grožđa na njenim punim usnama

Puna želje od glave do pete

Vruć vetar, grane breze, vreme žetve

Mora da je rođena u vinskom podrumu

Veče na Šehzadebaši

Ponovo se brod moje duše

Prevrnuo i nasukao na obalu

Kad kažem Istanbul,

Na pamet mi pada Kapali čaršija

Ruku podruku sa Devetom simfonijom

Setim se Alžirskog marša

Nakićene sobe neke mlade

Sve se prodaje za badava

Nedostaju samo mlada i mladoženja

U ćošku zaobljena tambura optočena sedefom

Zvuci Tamburi Džemila sa starih ploča.

Ovaj čovek podseća na negovatelja koji, uz sve najbolje namere, samo pokvari raspoloženje pacijenta.“

Oskar Vajld je rekao: „Posle dvadeset pete, svi su podjednako stari.“

Konstantinopolj je pao dvadeset devetog maja 1453

Tokom jedanaest vekova, Vizantijom je upravljalo ukupno osamdeset osam careva.

„Istorija = Ambicija + Prilika - Jednostavne Greške“.

Majka osnivača Vizantije, Konstantina I, zvala se Jelena. Po jednom starom proročanstvu, kada na čelo Vizantije ponovo dođe Konstantin čija se majka zove Jelena, to će biti njen kraj.