Ana Kandare Šoljaga

Neka istraživanja govore o tome da više od 50% muškaraca i 30% žena koji su bili neverni procenjuje svoj brak kao srećan.

Mnoge ljubavne priče, koje su uzrok neverstva, ne traju duže od prve faze zaljubljenosti, koja je biohemijski intenzivna i – kratkotrajna. Procenjuje se da se većina nevernih odnosa završi u periodu do dve godine. Istraživanja nisu jasno potvrdila povećanu verovatnoću neverstva kod dece koja su bila svedoci neverstva roditelja.

Predrasude o razlikama između muškaraca i žena. Muškar­ci započinju većinu neverstava. Muškarci varaju jer su željni seksa, a žene jer su nesrećne u braku. Žene se češće emocionalno vežu u preljubničkom odnosu, dok su muškarci češće neverni seksualno i nisu emotivno uključeni. Muškarce češće brine da će njihova partnerka imati strastveni seks s drugim muškarcem, dok žene više brine hoće li njihov partner razviti osećaje prema drugoj osobi.

Neverstvo ne mora nužno da uključuje stvarne seksualne aktivnosti. Pokazatelj neverstva pre svega je narušavanje poverenja u bračnom odnosu intimnom bliskošću s drugom osobom, koja se delimično ili sasvim skriva od bračnog partnera.

Osobe koje imaju visok rezultat na skali narcisoidnosti obično iskazuju malo ili nimalo empatije za bol ili patnju drugih ljudi. Toliko su okupirani sopstvenim potrebama i željama da uopšte ne razmišljaju o tome kako svojim ponašanjem utiču na druge. S obzirom na to da se uz narcisoidnost vezuje krhko samopoštovanje, ne čudi da ove osobe često zavide onima koji su uspešniji, moćniji i koji imaju viši društveni status.

Prva je narcisoidnost. Ljudi koji postižu visoke rezultate na skali koja meri ovu dimenziju ličnosti imaju grandiozan osećaj sopstvene važnosti i često preteruju u doživljaju sopstvenih postignuća ili talenata. Misle da svi ostali treba da ih smatraju natprosečnim i superiornim bićima, pa mogu da postanu besni ako ne dobiju takav tretman. Preokupirani su maštanjima o uspehu, slavi i statusu, veruju da su posebni i jedinstveni te da se uobičajene norme ili pravila ne odnose na njih. Potrebno im je da im se drugi ljudi dive, očekuju to i – često na vrlo šarmantan način – zahtevaju od drugih. Majstori su manipulacije, a veze s drugima ostvaruju imajući uvek na umu korist koju bi na taj način mogli da dobiju.

Druga dimenzija ličnosti koja se pokazala kao važna kad govorimo o većim izgledima da neka osoba bude neverna jeste manjak savesnosti, odnosno dimenzija koja uključuje karakteristike kao što su nemar, nebriga, neorganizovanost, lenjost i impulsivnost. Ove osobe zaboravljaju na dogovore, na to da plate račune, zaboravljaju da zahvale drugima na pomoći ili pažnji, da ugase svetlo, zaključaju vrata ili natoče gorivo. Ovaj manjak samokontrole i nizak nivo empatije znatno povećavaju mogućnost za neverstvo.

I poslednja, treća dimenzija ličnosti koja utiče na povećanje izgleda da će neko biti neveran zove se psihoticizam, a uključuje karakteristike kao što su sklonost manipulaciji i iskorišćavanju drugih te veliki manjak saosećanja. Takva osoba će se šaliti kad vidi životinju koja pati, biće indiferentna pred ozleđenim detetom, iznenadno će prekinuti prijateljstvo bez objašnjenja, iskazivaće agresiju vređanjem drugih vozača u saobraćaju ili će biti sklona da nestane na više dana bez objašnjenja, ne brinući za porodicu.

Narcisoidnost, manjak savesnosti i psihoticizam su karakteristike ličnosti koje znatno povećavaju izglede da osoba bude neverna. Međutim, sebična, manipulativna i impulsivna ličnost nije ujedno i garancija da će neverstvo zaista biti počinjeno. Neverstvo je uvek na kraju izbor svakog od nas i nema nijedne dimenzije ličnosti koja sa stopostotnom sigurnošću može da ga predvidi ili spreči.

Nije neizbežno da će emocionalna nestabilnost i svadljivost jednog partnera oterati onog drugog u neverstvo, ali one znatno povećavaju mogućnost za to.