Dijana Radinović

Odrasli ne umeju baš dobro da maskiraju brigu, no oduševljenje i radoznalost kriju iznenađujuće dobro. Kod dece je pak obrnuto. Deca umeju taktično da priguše strah i skriju bol, ali se muče da ne pokažu oduševljenje. To zapravo znači odrasti u pojednostavljenom smislu: naučiti da potisneš svaki izraz čiste sreće i radosti.

Sirote zaluđenice! A sve vreme na nas su motrili posteri na zidu.

No ma koliko ti visok deda bio, moraš sam da rasteš.

To se dešava kad nekog voliš – čuvaš njegovo lice iza kapaka i njegov šapat u ušima, pa ga i posle mnogo godina, dok čvrsto spavaš, još čuješ i vidiš u snu.

Dom je mesto gde se tvoje odsustvo snažno oseća, gde odjek tvog glasa ostaje živ ma koliko dugo da te nema i ma koliko daleko da odlutaš, mesto koje i dalje kuca u ritmu tvog srca.

Dom je mesto gde se tvoje odsustvo snažno oseća, gde odjek tvog glasa ostaje živ ma koliko dugo da te nema i ma koliko daleko da odlutaš, mesto koje i dalje kuca u ritmu tvog srca.

Je li, misteriozni, hoćeš li da mi kažeš kako se zoveš?

Nisam. Naravno, poglavlje ima skoro dve hiljade reči, a objavljeno je pre svega dva minuta.

Mislim, oduvek sam to negde u dubini diše znala, ali znati nešto i razumeti nešto, to su dve sasvim različite stvari.

Oproštaj je, čitaoče, umnogome kao ljubav i nada. Moćan i divan.