Aleksandar Mekol Smit

tome je problem sa današnjim vladama. One stalno hoće nešto da rade; stalno su prezauzete mislima šta bi još da urade. To nije ono što ljudima treba. Ljudi samo hoće da ih ostave da na miru čuvaju svoja goveda

Žene se ne bi zamajavale svim tim bitkama. Mi vidimo pravo lice rata – to su samo unakažena tela i uplakane majke.“

I u ovom slučaju priručnik je to odobrio kao prihvatljivu metodu u praksi. „Ne zanemarujte predosećaj“, savetovalo se. „Predosećaj je druga forma znanja.“ Ta fraza se dopala Mmi Ramocve i ona ju je pomenula Mmi Makuci. Sekretarica je pažljivo saslušala, zatim je otkucala rečenicu na pisaćoj mašini i predala je Mmi Ramocve.

I u ovom slučaju priručnik je to odobrio kao prihvatljivu metodu u praksi. „Ne zanemarujte predosećaj“, savetovalo se. „Predosećaj je druga forma znanja.“ Ta fraza se dopala Mmi Ramocve i ona ju je pomenula Mmi Makuci. Sekretarica je pažljivo saslušala, zatim je otkucala rečenicu na pisaćoj mašini i predala je Mmi Ramocve.

Zamislila je oca – oca tog mrtvog dečaka i za trenutak se setila tog mučnog popodneva u Močudiju, u bolnici, kad joj je došla medicinska sestra popravljajući uniformu, i videla je da ona plače. Takav gubitak deteta je nešto što može da okonča ceo nečiji svet. Može da se dogodi da čovek više nikada ne bude kakav je pre toga bio. Zvezde se povuku sa neba. Mesec nestane. Ptice zamuknu.

Te noći, dok je ležala u spavaćoj sobi u Zebrinoj ulici, Mma Ramocve nije mogla da zaspi. Ustala je, natukla roze papuče koje stalno nosi otkad je nagazila na škorpiju tumarajući noću bosa po kući, i otišla u kujnu da spravi biljni čaj.

Kuća izgleda toliko drugačije noću. Sve je, naravno, na svom mestu, ali nameštaj deluje nekako uglastije i slike na zidu spljoštenije. Setila se kako je neko rekao da noću svi postajemo nepoznati ljudi, čak i sami sebi, i sinulo joj je kako je to istina. Svi prisni predmeti njenog dnevnog života izgledali su kao da pripadaju nekom drugom, nekom ko se doduše zove Mma Ramocve, ali ko nije baš sasvim osoba koja hoda u roze papučama.

je bila divna stvar sa poverenjem – zarazno je

čine stari prijatelji kad nemaju više ništa da kažu

Ona se nagla i dotakla doktora Makecija nežno po ramenu

Stala je. Žena je ispustila krpu koja joj je bila u ruci i piljila je u nju širom otvorenih očiju. Mma Ramocve je poznavala miris straha – taj oštri kiseli miris koji ljudi ispuštaju kroz kožu kad se prepadnu; sada je vreli vazduh bio ispunjen tim mirisom.