Dalaj-lama

Uvek ću živeti svoj život sa svrhom. Vreme nikada ne stoji i na meni je da upotrebim svoje vreme na najkorisniji način. Živeću u skladu sa svojim dubljim težnjama tako da, kada dođe moj poslednji dan, moći ću da odem opušteno i bez kajanja.“

Ako se nešto može učiniti povodom neke situacije,

kakva je potreba za malodušnošću?

A ako se ništa ne može učiniti u vezi s tim,

kakva je svrha da budeš malodušan

Prava mera duhovnog razvoja jeste način na koji se čovek suočava sa svojom smrtnošću.

Najbolje je kada čovek može da priđe smrti s radošću; najbolji mogući način posle ovoga jeste da joj priđe bez straha; treći najbolji način jeste da se bar ne kaje.

Ako postoji način da prevaziđeš situaciju, onda se, umesto da osećaš preveliku tugu, preveliki strah ili preveliki gnev, potrudi da promeniš stvari. Ako ne postoji ništa što možeš da uradiš kako bi promenio situaciju, onda nema potrebe za strahom, tugom ili gnevom. Zato sam u tom trenutku rekao sebi: čak i ako mi se nešto desi, to će i dalje biti u redu.

Prava tajna slobode mogla bi, jednostavno, biti u širenju ovog prostora između podsticaja i reakcije.

Kako je naš razgovor napredovao, usmerili smo se na osam stubova radosti: četiri su bili umni kvaliteti: perspektiva, poniznost, humor i prihvatanje. Druga četiri bili su kvaliteti srca: opraštanje, zahvalnost, saosećanje i velikodušnost.

Nismo stvoreni za nezavisnost ili samodovoljnost, nego za međuzavisnost i međusobnu podršku.

Arogancija je, zapravo, duboka nesigurnost koja navodi čoveka da bude nadmen i izdvaja se od drugih.

Gde god imaš prijatelje, to je tvoja zemlja, i gde god dobijaš ljubav, to je tvoj dom.“