Dušica Milojković

Delovalo mi je potpuno besmisleno da se telo prilagođava odeći, umesto da bude obrnuto.

Ali šta ja uopšte znam? Ja sam samo lenja, beskorisna devojka, koja mladiće treba da očara svetloplavim taftom kako bi mogli da zažmure na moj nezgodan karakter.

Mladić me je i dalje gledao s očekivanjem.

Jer tvojim venama
teku reči i snovi

Svetlost svetiljke davala je njegovim očima neku smeđu boju čokolade, smejuljio se uglovima usana, i blago je odmahivao glavom zbog mene. Uspela sam da ne skrenem pogled, a cela moja s mukom izgrađena samouverenost naprosto se urušila pod njegovim pogledom. Puls mi je poludeo, krv mi je brujala u ušima, u stomaku mi je sve treperilo, a srce mi je gorelo.

I tog trenutka sam znala kakav je osećaj biti zaljubljen.

Radi bez plate, nadajući se kasnijem unapređenju, što je u ono vreme bilo uobičajeno.

on to radi protiv svoje volje i samo zato da bi pomogao roditeljima, jer mrzi da podučava,

Već nekoliko dana Betoven je tu gost, ide u šetnju, uživa u seoskom miru

Ne ume da razreši protivurečnost između duhovne nadmoćnosti i društvene podređenosti.

ovaj dvoboj između duhovnog plemstva i naslednog plemstva poprima nepovoljan ishod po Betovena

U toj pesmi se kaže: „Ko je slobodan čovek? / Onaj kom samo slobodna volja / A ne prinuda spolja / Zakon može da bude.“

Ono što Betoven ima na umu nije ništa manje no intelektualno relevantna muzika. Eroika je napisana u tom duhu – kao idejno umetničko delo, koje se razgraničava od svake dekorativne funkcije.