Ferenc Molnar

Правац њиховој кући је захтевао да из Шорокшаријеве улице скрену у Кестелекијеву.

У дванаест и три четврти, баш онога тренутка када на катедри природописне дворане, после дугог и безуспешног експериментисања, на крају крајева и на једвите јаде, као награда за нервозна ишчекивања у безбојном пламену Бунзенове лампе букну диван, као смарагд зелен лук