Maja Trifunović

Ima ljudi s potencijalom koji kipi stalno, možeš ga poklapati, isključiti plotnu, uzalud – samo se preliva. To su oni kojima ne treba dozvola da porastu, da svom daru, koji god da je, daju oduška. Tu je sve ili ništa, i ako ih karma nije bacila u potpunu zabit iz koje im nema micanja i gde su na milost i nemilost gorima od sebe, biće prepoznati. Čuće im se glas.

Tako mi i treba. Sve sam zaslužila, voljna saučesnica u vlastitom svođenju na tuđu meru koja mi je do kraja ostala tesna, ali sam uverena bila da mi ništa šire i komotnije ne bi dobro stajalo.

. Koječemu sam bila naučena, ali ne i kako da budem samo ja, bez znaka jednakosti koji za mnom sledi. Samo ja kao rezultat, a ne kao jedinica koja se s nečim zbraja da bi nešto bila.