Vlada Arsić

Порушене мајке над хумкама цвиле, жене и ђеца пиште кано кукавице, а јуноше се и даље кавгају, политиче и траже некакву правицу. Понајгоре, чини ми се да би сви исто, а јопе’ некако друкше. И једни и други би у заједничку државу, обије стране би под свод исте цркве, ал’само да не буде баш онако како су ови други наумили.

„Верујем људима, али не и ђаволима у њима“, била му је узречица.

Гордост је највећи грех, а код Срба га је вазда било напретек

Свако буче и ларма углас, прси се и не да првенство, прети клетвом и осветом, помиње и вечну бруку и срамоту. Само што за стид и образ, чини му се, мало ко данас мари. И јутрос се пред дверима искупила силна светина, толико племеника и угледника, а поноса и части кол’ко и на сеоском гумну, међ крезубим бабама развезаних језика.

Јер данас, у Црну Гору, нема ни умних ни с разумом растављених, ни часника ни фукара, ни Пипера ни Куча... Само се на једно гледа, да л’ си бјелаш ил’ зеленаш, ја л’ си њи’ов или наш.

Некад силан као бура, каткад топао и мио као лахор.

На западу радо помињу мрачни средњи век, али не журе да објасне како су из њега изашли. Не кажу да су их просветлили крсташки ратови, пљачка и рушење Константинопоља. Свака палата у Риму, Паризу или Лондону, свака машина или уметничко дело, заливени су крвљу праведника, хришћана с Истока, којима се смрачило тек када су их похарали и на тањиру предали исламистима. Срећом, ни тада их нису сатрли. Чак су и Османлије, ма колико се дуго и упорно трудиле да нас преобрате, да нам униште светиње и мошти светитеља, вазда у православљу видели веру, а у католицизму ништа друго до обичну политику, кварну и подмуклу!

новац се подразумевао као вода или ваздух, нешто чега има и у чему се не оскудева.

С временом је, међутим, схватио да се интереси државе ретко подударају с народним добром, и да је све време заправо у служби режима који не бира средства да сачува власт.

Никада није толико лоше да нам не мере бити још и грђе.