Paolo Fruska

„Balkane, Balkane, Balkane moj,
budi mi silan i dobro mi stoj!“

(Azra, Balkan – 1979)

„Za rakiju, koja je, više nego bilo šta drugo, ujedinila Jugoslaviju!“ Obojica otpijemo po gutljaj. „Šalu na stranu, ova koju pijemo smatra se nacionalnim pićem Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije; u Sloveniji se proizvodi odlična medovača, koju oni zovu medeno žganje. Šta je ujedinilo Jugoslaviju više nego ovo piće?“

„Fudbal“, odgovaram.

„Nažalost“, nastavlja, „mnogi od nas su tih godina izgubili razum i krenuli za tim ludacima koji su samo podsticali našu bratoubilačku mržnju i gurali nas, kao narod i kao državu, ka samouništenju. Karadžić, Milošević, Mladić, Tuđman… zaboravljam mnoge druge… nosiće zauvek na savesti genocid i krv naše dece poslate u krvoproliće.“