Branko Rosić

Ti magneti iz raznih gradova sveta pomagali su mu da se seti kako se barem naputovao u životu svome, tako da je, ponekad, onu prvu jutarnju, egzistencijalnu depresiju otklanjao upravo pogledom na frižider.

Ta generacija ostala je kao lift zaglavljen u međuspratu – nisu osećali novu državu Srbiju, a bili su svesni da su dvomesečna letovanja u Rovinju i čarter letovi vikendom do Londona daleka prošlost.

Međutim, omladina, kojoj je pripadala i Kostina generacija, nije želela da se valja u griži savesti i sramoti zato što su Srbi. Nisu osećali kajanje za ratove vođene pre njihovog rođenja jer ih zapravo nije interesovalo ništa što je postojalo pre njih.