Revolt: U rovovima globalne pobune

Svi ratovi počinju iz gluposti“, rekao je predsednik Džon F. Kenedi u govoru povodom Berlinske krize 1961. godine.

U dobu kad je postalo lako, brzo i jednostavno razlikovati istinu od laži, sve je više ljudi koji su sigurni da ih lažu – i koji bez ustezanja priznaju da i sami šire laži. U materijalnom pogledu, po svim merilima nam je bolje nego ikada pre, a ipak, mnogima se čini kako su im mogućnosti sužene. Društvo koje insistira na optimizmu, i diči se svojim dostignućima, bez obzira na to živi u strahu od kolapsa civilizacije.

Kad su vremena dobra, čovek može da živi kao globalni avatar; kada rat ili neki novi patogen zakucaju na vrata, važni su nam susedi i vlada.

Bilo je to i razdoblje odrastanja milenijalaca. Premda je njihovo poverenje u većinu institucija društva krajnje izuzetno nisko, ispoljavaju visok nivo poverenja, mnogo viši no što su ga imale starije generacije, u tri grupe ljudi: naučnike, univerzitetske profesore i novinare.

Određeni deo američke elite gaji romantične fantazije o tome kako će sirotinja masovno izaći na izbore i tako se osvetiti. U praksi, kad su slabi zgaženi i otrovani, kad izgube poverenje u sistem i same sebe, ne izlaze da glasaju.

Sedmoro od desetoro mladih smatra kako će većina ljudi, ukaže li im se prilika, pokušati da vas iskoristi. A to su sve ljudi koji su uživali i uživaju u najboljim uslovima za život koje je čovečanstvo ikad videlo. Među Amerikancima starijim od šezdeset pet godina, koji su odrastali u dobu odgovornosti, u okolnostima skromnijeg životnog standarda, samo je četvoro od desetoro njih toliko podozrivo.

Najmanje poverenja u izabrane zvaničnike, vojsku, religiju i svet biznisa imaju milenijalci.

Ljudi obično napuštaju svoj dom i otadžbinu tek onda kad im ne preostaje ništa drugo, kad iscrpe sve opcije, bez obzira na to da li se taj dom nalazi u Siriji ili El Salvadoru. Imigranti su uopšte bolno svesni visoke cene koju će morati da plate. Biće do kraja života stranci i moraće da se muče s novim jezikom koji najverovatnije nikad neće savršeno savladati niti govoriti bez akcenta. Spustiće se za više stepenika na društvenoj lestvici, biće donekle otuđeni od svoje nove kulture, i biće trenutaka kada će čeznuti za svojom otadžbinom i dalekom prošlošću.

„Ako angažuješ dadilje i tome slično, svi će reći da si lenja majka. Ljudi žele da budeš savršena, supermama. Hoćeš da budeš zaposlena? Moraš da radiš sav kućni posao i da radiš na svom radnom mestu, kao i da se staraš o deci.“

Kriza fertiliteta ukazuje koliko je neodrživ postao sadašnji svetski poredak; utiče ne samo na ekonomiju i politiku nego i na sposobnost ljudi da zasnuju porodicu.