bookmate game
sr
Bøger
Filip David

Priče o stvarnom i nestvarnom

Nove priče Filipa Davida, objavljene u ovoj kolekciji posle već poznatih zbirki Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnomPrinc vatre, stilski besprekorno ispripovedane u duhu hasidskih priča, unose elemente piscu svojstvene fantastike u istorijsku ravan, poigravajući se nekim istorijskim epizodama na balkanskom razmeđu Istoka i Zapada. Davidova fantastika okrenuta je pritom ka unutra, ka čovekovom shvatanju vremena i prostora, njegovoj mašti, snovima i doživljaju sveta, a ne ka spolja, ka nekoj dalekoj budućnosti ili izmišljenoj sadašnjosti. Paradoksalno, ove priče, kruna Davidove kratke proze, utoliko su više utemeljene u stvarnost i podneblje kojima pripadamo.
Sve više sam sklon vjerovati da piscu sa stanovitom magijom, a Filip je David neosporno posjeduje, neke stvari za kojima traga i koje ga opsjedaju gotovo same dolaze, Kafka je to nazivao „unutarnjom ponudom“, pa su tako i hasidske knjige pronašle još jednog svog pisca koji je i prije tih knjiga uporno njegovao ono što je karakteristika jidiš književnosti, a to je „prividna jednostavnost pripovijedanja, mnoštvo likova, sudbina, bizarnih događaja, te i elemenata fantastike“.
— Mirko Kovač
322 trykte sider
Oprindeligt udgivet
2024
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Stefan Koncepthar delt en vurderingfor 3 måneder siden
    👍Værd at læse
    🔮Overraskende

Citater

  • Stefan Koncepthar citeretfor 3 måneder siden
    Sasvim neočekivano, gledajući u vatru, ne obraćajući se nikom posebno, rabin reče: „Uvek postoje dve mogućnosti. Čovek je ili budan, ili sanja. Kada je budan, želi da spava i sanja; kada sanja, želi da je budan. Uvek postoje dve staze, staza sna i staza jave, i obema se ide istovremeno. Nikada se ne zna kojom se upravo hoda, nikada se ne zna kada je trenutak buđenja, niti kada se tone u san.“
  • Stefan Koncepthar citeretfor 3 måneder siden
    Osvrtao sam se oko sebe; pogledah u nebo, nije bilo oblaka koji bi makar za tren prekrio sunce, nije bilo senke koja bi uprljala delić beskrajnog plavetnila. Nebo beše čisto i duboko; žudeo sam da poletim, zastao sam opčinjen; video sam iznad glave jedno veliko more ispresecano zracima svetlosti; pitam se u ovom trenutku, nije li i u toj beskrajnoj lepoti, kao u svakoj pravoj i veličanstvenoj lepoti, bilo i neke strahovite opasnosti; osetio sam se ništavan prema prostranstvu u kojem sam se nalazio, svoj pogled nisam više mogao da spustim.
  • Stefan Koncepthar citeretfor 4 måneder siden
    Prihvatite ovaj život onakav kakav jeste, sa svim svojim iznenađenjima, dobrim i lošim, i nemojte dopustiti da vas zahvati depresija.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)