Džentlmen o tome ne priča

. Ali opet, pitam se, koja je žena razumna?

Dvadeset osmo poglavlje
Bilo je potrebno dvanaest sati da se vratimo u London dok smo bezimeni drumski razbojnik i ja na smenu nosili Tajino beživotno telo prebačeno preko konja. Zaista sam zahvalan što je onesvešćena jer ne znam kako bi svesna podnela naporno putovanje. I ja sam ga jedva podneo, ophrvan brigom dok mi je srce neumoljivo galopiralo od straha.

Zaustavljamo se na obodu grada da razmislim o najboljoj putanji do konjušnica. Ako bi nas neko sad video, to bi upropastilo priču koju sam izmislio da spasem Taju i naša imena.

Zora je i ulice su mirne, ali ne smemo da rizikujemo. „Potrebna nam je iznajmljena kočija“, kažem i pokazujem jednu koja nepomično stoji ne tako daleko.

Tr

brzog pastuva i začas je stižem. Ne

Ona bi samu sebe upropastila više od bilo kog muškarca.

Želja da je poljubim. Ukus njenog prsta u ustima.