bookmate game
Fjodor Mihailovič Dostojevski

Zli dusi II

Proročki roman o revolucionarnom fanatizmu

Ti zli dusi što su izišli iz bolesnika i ušli u svinje, to su sve gnojne rane, sav trulež, sva nečistoća, svi zli dusi i svi đavolčići koji su se namnožili u našem velikom i dragom bolesniku, u našoj Rusiji, vekovima, vekovima!… Ali velika misao i velika volja blagosloviće je sa nebesa, kao i onog bezumnika opsednutog zlim duhom, i izići će svi ti zli dusi, sva nečistoća, sva gadost koja se na površini zagnojila… i sami će moliti da uđu u svinje.

Objavljen pet godina posle Zločina i kazne i devet pre Braće Karamazova, roman Zli dusi je inspirisan stvarnim događajem političkog ubistva koje je zapanjilo Rusiju 1869. godine. Dostojevski je zamislio da to bude roman-pamflet u kojem će izneti sve o pošasti materijalističke ideologije koja je počela da hara njegovom zemljom. Proročka kritika svih ideologija, ova priča o mladim revolucionarima koji žele da svrgnu postojeći režim pokazuje kako fanatična opsednutost idejom vodi tragičnom ishodu, kako za pojedinca tako i za mnoštvo.
„Zli dusi su roman našeg vremena.“
— Publisher
„Ni Dikens, tobožnji učitelj Dostojevskog, ne bi mogao bolje.“
— Džojs Kerol Outs
„Najveći politički roman svih vremena.“
— Orhan Pamuk
460 trykte sider
Oprindeligt udgivet
1884
Forlag
Laguna
Oversætter
Veljka Marković
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Nevena Marichar delt en vurderingfor 3 år siden
    👍Værd at læse

    ?

  • Teodorahar delt en vurderingfor 7 måneder siden
    👍Værd at læse
    🔮Overraskende
    💡Lærerig

  • nordcomp21har delt en vurderingfor 2 år siden
    👍Værd at læse

Citater

  • Teodorahar citeretfor 7 måneder siden
    ја говорим искључиво о олошу. У сваком прелазном времену избија на површину олош, који у сваком друштву постоји и који не само без икаквог циља него чак без икаквог наговештаја мисли изражава сам по себи свом снагом немир и нестрпљење.
  • Teodorahar citeretfor 7 måneder siden
    Није потребно образовање, доста је било науке! И без науке биће довољно материјала за хиљаду година, али ваља се припремити на покорност! У свету једино то недостаје: покорност. Жудња за образовањем већ је аристократска жудња. Тек што се стекне нешто породице или љубав, већ се јавља и жеља за својином. Ми ћемо убити жељу: посејаћемо пијанство, сплетке, потказивање; створићемо нечувени разврат; сваког генија ћемо угасити још у раном детињству. Све ћемо свести на исти именитељ, потпуна једнакост. „Занат смо свој научили и поштени смо људи, нама ништа друго није потребно“,
  • Teodorahar citeretfor 7 måneder siden
    Код њега сваки члан организације мотри на другог и обавезан је да потказује. Свако припада свима, а сви свакоме. Сви су робови и у ропству једнаки. У крајњим случајевима клевета и убиство, али, што је главно, једнакост. На првом месту, спушта се ниво образованости, наукâ и талената. Високи ниво наукâ и талената доступан је само најспособнијима, нису нам потребни изузетно способни! Изузетно способни не могу не бити деспоти и увек су више наносили штету него што су користили; њих прогањају или кажњавају. Цицерону се одсеца језик, Копернику се очи ваде, Шекспир се каменује: то је шигаљевштина! Робови морају бити једнаки: без деспотизма још није било ни слободе ни једнакости, а у стаду мора владати једнакост, и ето шигаљевштине!

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)