Zli dusi II

Ја сам већ наговештавао да су се код нас појавили разноразни безвредни људи. У мутно време колебања или битних промена увек и свуда се појављују разноразни безвредни људи. Не говорим о такозваним „предводницима“, који увек хитају испред свих − то им је главна брига − мада веома често с врло глупим, али ипак више или мање одређеним циљем. Не, ја говорим искључиво о олошу. У сваком прелазном времену избија на површину олош, који у сваком друштву постоји и који не само без икаквог циља него чак без икаквог наговештаја мисли изражава сам по себи свом снагом немир и нестрпљење. Међутим, тај олош се, несвесно, готово увек нађе под командом оне мале групе „предводника“ који делују с одређеним циљем, и та групица онда цео тај олош тера тамо где јој је воља, само ако се она сама не састоји од потпуних идиота, што се, уосталом, такође дешава.

Ја, Николај Ставрогин, пензионисани официр, године 186… живео сам у Петрограду, одајући се разврату који ми није пружао задовољство.

Па, због чега плакати? Ви несумњиво желите да направите сцену? Да на некоме искалите свој бес? Добро, искалите га на мени, само што пре јер време пролази, а треба се одлучити. Што смо покварили читањем, ублажићемо насталу штету балом. Ево, и кнез то исто мисли. Тачно, да није било кнеза, како би се све оно свршило