Kazna za greh – Molitva za oproštaj

Nekada sudbina odlučuje umesto svih nas, ma kakve napore mi ulagali da je prevarimo, nadmudrimo ili preokrenemo.

bez bola i lečenja, iako je jednako teško živima i u prvom i u drugom slučaju.

Srećni su oni što odu iznenada, bez reči i oproštaja, bez bola i lečenja, iako je jednako teško živima i u prvom i u drugom slučaju.

Iako se uspinjala na bečkoj društvenoj i naučnoj lestvici, iako je najveći deo svog života posvetila učenju i nepresušnoj potrebi za znanjem, nije imala ono što je činilo suštinu njenog bića i poimanja vrednosti samog života – ljubav

ono što je suđeno čovek nikada ne može izgubiti, a ono što nije ni uz najveće napore ne može zadržati

Izgubljeno je samo ono čega se sami odreknemo

Tihovao je u njenoj senci i branio svoje mesto u njenom srcu kao pripitomljeni pakao koji sluša svoje srce u tuđem.

Proći će ovaj život, najdraža moja, dok okom trepneš. Ne bih volela ni za čim da žališ…“

nada samo kovčeg lažne sreće, a da je sreća, sama po sebi, samo trenutak istinske radosti koja nam obuzme duh, um i telo dok nas sasvim iznenada, baš tako kako je došla, ne napusti

niko ne može voleti više nego onaj koji svoj život daje za one koje voli