Gospodarica jezera

– Čak i prost čovek – reče, ne skrivajući sarkazam – čak i radostan, pa čak i euforičan, trebalo bi da razume da je politika takođe rat, samo ga malo drugačije sprovode. Trebalo bi da shvati da su pregovori kao trgovina. Imaju isti samoodrživi mehanizam. Uspesi postignuti pregovorima otkupljuju se ustupcima. Ovde se dobija, tamo se gubi. Drugim rečima, da bi jedni mogli biti kupljeni, drugi moraju biti prodani.

Do kraja života će umirati od straha. Jer onaj ko jednom ne slomi u sebi kukavičluk, umiraće od straha do sudnjeg dana.

– Geralte?

– Kaži, Jen.

– Kada ja... Kada nismo bili zajedno, jesi li bio sa drugim ženama?

– Ne.

– Nijednom?

– Nijednom.

– Glas ti nije ni zadrhtao. Ali ne znam zašto ti ne verujem.

– Uvek sam mislio samo na tebe, Jen.

– Sada ti verujem.

*

Na zidu koji je pokazao video se ispupčen reljef na kom je bila predstavljena ogromna krljuštava zmija. Gmizavac, izvivši se u oblik osmice, grizao je zubima sopstveni rep. Ciri je već videla nešto takvo, ali nije se sećala gde.

– To je – kaza vilenjak – drevna zmija urobor. Urobor simbolizuje beskonačnost i sam jeste beskonačnost. On je večito odlaženje i večito vraćanje. On je nešto što nema ni početak ni kraj.

– Vreme je kao drevni urobor. Vreme su trenuci koji otiču, zrnce peska koje se presipa u klepsidri. Vreme su momenti i događaji, kojima tako rado pokušavamo da ga merimo. Ali drevni urobor nas podseća da se u svakom momentu, u svakom trenutku, u svakom događaju, kriju prošlost, sadašnjost i budućnost. U svakom trenu se krije večnost. Svaki odlazak je ujedno povratak, svaki oproštaj dobrodošlica, svaki povratak rastanak. Sve je istovrerneno početak i kraj.

– Sudbina – prekinu je, podižući putir. – Predestinacija. Šta ćeš, to je neizbežno. Mehanizam koji čini da se praktično beskonačan broj nepredvidivih događaja mora okončati samo takvim, a ne drugim rezultatom. Zar ne?

– Naravno!

– Nezavisno od okolnosti i uslova, rezultat mora da nastupi. Ono što je predodređeno mora da se desi. Zar ne?

– Da!

– Kuda onda i zašto želiš da ideš? Pij vino, raduj se trenutku, veseli se životu. Što treba da dođe, ionako će doći, ako je to neizbežno.

– Ma nemoj. To nije tako jednostavno.

– Onda protivrečiš sama sebi.

– Nije istina.

– Protivrečiš protivrečnosti, a to je već začaran krug.

San koji veštac sniva je, priznajem to s naklonom, čaroban i krasan san. Ali svaki san koji je predugo snevan pretvara se u košmar. A iz takvog se budimo uz vrisak.

– Haj'mo da pronađemo neki krevet – predloži veštac pomalo hrapavo. – Ne valja ovako tretirati knjige.