sr
Bøger
Pero Simić

Broz protiv Tita

Kako je zaista počeo raspad Jugoslavije.
Od autora bestselera Tito, tajna veka.
Kazna za napuštanje titoizma i povratak sovjetskom modelu brzo je stigla.
Za četiri godine akumulacija jugoslovenske privrede je prepolovljena, a u poslednjoj godini Titove vladavine Jugoslavija je dostigla onaj stepen ekonomske zavisnosti od Sovjetskog Saveza i njegovih satelita koji je imala pre njegovog raskida sa Staljinom!
I srpska istoriografija i srpska posttitovska politika prećutale su ovu ključnu odluku Titove predsedničke karijere.
Ova knjiga govori o tome kako je došlo do tog istorijskog prevrata.
Neprikosnoveni vladar socijalističke Jugoslavije od 1944. do svoje smrti 1980. godine, Josip Broz Tito je u poslednjih osam godina života u suštini poništio sve ono po čemu su ga i svet i istorija prepoznavali i prihvatali. Odlučio je da, uz podršku svog najbližeg saradnika Edvarda Kardelja, Jugoslaviju i njenu vladajuću partiju vrati dvadesetak godina unazad, da rasparča centralizovanu i koherentnu državu, da napusti političku filozofiju koja ga je posle razlaza sa Staljinom učvrstila kao vođu ne samo najsnošljivije i najprosperitetnije zemlje Istočne Evrope nego i pokreta nesvrstanih zemalja koje su se izmakle blokovskoj podeli sveta.
263 trykte sider
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • b4381976229har delt en vurderingfor 5 år siden

    Ok

  • Radmilo Kuzmićhar delt en vurderingsidste år
    👍Værd at læse

  • b5764601696har delt en vurderingfor 3 år siden
    👍Værd at læse

Citater

  • Marahar citeretfor 3 år siden
    Od 1915. do 1920. godine Rusi su ga zarazili virusom boljševizma, a 1928, čim je izabran za sekretara komunističke organizacije Zagreba, pažnju Moskve skrenuo je na sebe zahtevom da Staljin Komunističku partije Jugoslavije stavi pod svoju prinudnu upravu.
  • Marahar citeretsidste år
    Mesec i po dana kasnije u ovoj pokrajini su organizovane prve separatističke demonstracije, na kojima je zahtevano cepanje Jugoslavije i pripajanje Kosova i Metohije Albaniji. Tito je ove zahteve relativizovao pričom da to „ne treba dramatizirati“4, a godinu i po dana kasnije, aprila 1970, načelnik Službe državne bezbednosti Jugoslavije Borče Samonikov obavestio ga je da su saradnici ove službe novembra 1968, pre separatističkih demonstracija na Kosovu i Metohiji, obavestili vodeće pokrajinske funkcionere o onome što se sprema, ali da ovi nisu ništa preduzeli da ih spreče. Tito ovu važnu informaciju, nije uopšte komentarisao,5 a kad su mu kosmetski čelnici tih dana saopštili da ga pripadnici albanske zajednice u ovoj pokrajini smatraju „svojom majkom“, on im je uzvratio:
    – Produžite vi tim putem kojim ste pošli
  • Marahar citeretsidste år
    Republičkoj komemoraciji, održanoj u velikoj dvorani Skupštine Srbije, u Ulici maršala Tita, prisustvovao je i autor ove knjige, i od dvojice učesnika komemorativne sednice saznao je da su najviši srpski funkcioneri prethodne večeri čvrsto rešili da traže hitan prijem kod Tita. I da će mu reći sve.16

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)