Ostrvo pelikana

Fantastičan roman, koji ću definitivno kupiti za svoju biblioteku. Bez teksta sam. Uvid u svjetove o kojima tako malo znamo, na maestralan način ispričano, potpuno mijenja percepciju svijeta svakom čitaocu....

Na kraju sam zaplakala..mnogo dobra priča o ljubavi..o moralisanju, licemerju, predrasudama..o pravu i pravdi..najveća moguća preporuka.-)

Ne sećam se više ko je rekao onu pametnu stvar: piši o onome što dobro poznaješ! Miša Majić, kao aktivni sudija, sigurno zna o čemu piše i to je u ovom romanu superiorno demonstrirao. Ako zavedeni Majićevim političkim aktivizmom pomislite da je ovaj roman njime obeležen grdno se varate. Nema ni traga od toga.

Tragična ljubavna priča romskog para koja se nalazi u središtu „Ostrva pelikana“ pokreće mnoga pitanja. Pitanje šta je pravo a šta pravda je više filozofsko, ali sa opipljivim implikacijama na realan život. Pitanje moći medija je takođe vrlo realno – njega je sudija Majić osetio na svojoj koži. Pitanje greha i iskupljenja, pitanje političkog uticaja na pravosuđe, pitanje birokratizma nevladinih organizacija, pitanje preterane političke korektnosti, i na kraju, pitanje nekakve božije pravde – sva je ta pitanja Miodrag Majić u svom romanu otvorio, a neka od njih bogami i zatvorio. Ono što čitaoca na kraju dirne je razrešenje ključnog pitanja odnosa dobra i zla  (a taj odnos je relativan, jer neka odluka koja se čini dobrom često se ispostavi kao loša i obrnuto) koje ipak pretegne na stranu dobra u nekoj vrsti vrlo uslovnog hepi enda.

I prvi njegov roman, „Deca zla“ koji sam upoznao preko istoimene TV serije, i ovaj drugi spadaju u žanr koji bi se mogao nazvati „Iz sudske prakse“ (mada je prvi triler a drugi drama) što se sasvim uklapa u ono što sam na početku rekao – piši ono što znaš. Mislim da i treći, najnoviji roman „Rudnik“ spada u tu kategoriju. Možda su zato njegovi romani toliko popularni. To me raduje jer nije baš čest slučaj da popularnost i kvalitet idu ruku pod ruku. Priznajem da sam pre čitanja imao neke sumnje koje idu u tom pravcu. Majić ih je jednim lepetom pelikanovih krila lako raspršio.

Књига која се памти.
Знам да постоји амбис између права и правде, али кад живот режира, а судија исприча причу у којој право седи на трону, а правда чами у паклу, заболи срце.
Читајте људи

Meni jako potresna..danima sam posle čitanja razmišljala o njoj...

Ideja priče je ok...stvarno dobra priča...ali, po mom ukusu vrlo loše napisana... Nikako ne mogu da se uklopi sa Majićevim pisanjem... Nije moja "šoljica čaja"

Mnogo vise od lepo napisane price o sudbini dvoje mladih ljudi sa margine (bilo kog) drustva

Oduzima dah i tera na duboka razmisljanja. Sjajna knjiga

Veoma potresna i emotivna knjiga. Mišljenja sam da nije za svakoga, jer su opisane scene veoma eksplicitne i mučne. Iako tako teška, otvara razne pandorine kutije i postavlja mnogobrojna moralna pitanja.

10 od 10