Pod tuđim suncem

Trebalo bi učiti od pasa, bio je siguran u to, jer u psećem čoporu najgluplji i najpokvareniji ne vladaju boljima od sebe, ne dobijaju vojničke sablje i generalske činove.

„Čovek uvek zna šta je ispravno, samo uglavnom bira lakši put.“

Jednom kada uđe u um, podla misao je kao virus.

Reči su predvorje izdaje!

Ne verujem u priču koju čovek priča o sebi?“,

Bez obzira na cenu, čovek nekad mora reći da je dosta i mora sići iz voza koji nije njegov

„I na nebu postoje granice, ali su toliko goleme i daleke da za sada niko nije dovoljno lud da i za njih ubija“,

Moguće je da, kao i u tuđe kuće i odela, ljudi povremeno zalutaju u tuđe živote i ponekad do kraja ostanu zarobljeni u njima.“

Najednom, učinilo joj se da neobično putovanje s majorom ima neki dublji, još uvek nedokučeni smisao.

Može li se ikada napustiti domovina? Može li se ikada sa cipela stresti rodna gruda? Ili se neko zrno uvek pojavi da podseti i opomene?