Gordost i predrasuda

Da je Elizabetino mišljenje bilo zasnovano samo na braku njenih roditelja, ona ne bi mogla imati vrlo prijatnu sliku o bračnoj sreći i domaćem spokojstvu. Njen otac, osvojen mladošću i lepotom i onim izgledom dobrodušnosti koji mladost i lepota obično imaju, oženio se devojkom čija su slaba pamet i uskogrudost u njihovom braku vrlo rano potpuno prekinule pravu ljubav prema njoj. Poštovanje, uvažavanje i poverenje iščezli su zauvek i oborena su sva njegova gledišta o domaćoj sreći. Ali gospodin Benet nije bio te naravi da traži utehu za razočaranja prouzrokovana njegovom vlastitom nepromišljenošću u onim zadovoljstvima koja odveć često teše nesrećnike u njihovoj ludosti ili poročnosti. Voleo je prirodu i knjige i iz te dve sklonosti ponikla su njegova glavna uživanja. Svojoj ženi vrlo je malo dugovao izuzev to što su ga njeno neznanje i njena ludost uveseljavali. To nije ona vrsta sreće za koju bi čovek obično želeo da duguje zahvalnost svojoj ženi, ali gde nema drugih razonoda, pravi filozof će iskoristiti ono što mu se pruža.

Elizabeta, međutim, nije nikad bila slepa za nepriličnost ponašanja svoga oca kao muža. Uvek je gledala na to s bolom, ali zbog poštovanja prema njegovim sposobnostima i iz zahvalnosti za njegovo ljubazno postupanje prema njoj, trudila se da zaboravi ono što nije mogla da ne vidi, kao i da odagna iz svojih misli njegovo stalno kršenje bračne dužnosti i uljudnosti, koje je, zato što je izlagao svoju ženu preziranju njene dece, bilo za najveću osudu. Ali nikad nije osećala tako duboko kao sad nezgode koje neminovno prate decu tako neskladnog braka, niti je ikad bila tako svesna zla koje potiče iz tako rđavo primenjene očeve sposobnosti; sposobnosti koja bi, pravilno iskorišćena, bar sačuvala ugled njegovim ćerkama kad već nije mogla povećati mudrost njegove žene

Moć da se nešto uradi vrlo brzo uvek visoko ceni onaj ko je ima i često se i ne obazire na nesavršenost urađenog posla.

Za dve nedelje se ne može zasigurno saznati kakav je ko.

Uživaš da me ljutiš. Nemaš milosti prema mojim jadnim živcima.

Opšte je poznata istina da je bogatom neoženjenom čoveku žena neophodna.

Najmudriji i najbolji ljudi, pa čak i njihova najmudrija i najbolja dela, mogu biti za smejanje, to jest mogu biti smešni u očima osobe za koju je šala prvi cilj u životu.

Prirodnost spojena sa savršenom učtivošću.

ospodin Benet je bio čudan sklop oštroumlja, sarkazma, rezervisanosti i ćudljivosti, da njegovoj ženi ni iskustvo od dvadeset tri godine nije bilo dovoljno da razume njegov karakter. Nju je bilo lakše razumeti. Ona je bila žena skromne moći rasuđivanja, oskudnog znanja i promenljive naravi

– Mogao si više razgovarati sa mnom kad si dolazio na večeru.
– To bi mogao čovek koji je manje osećao.

Budi iskren sad: jesam li ti se dopala zbog svoje drskosti?
– Zbog veselosti i oštroumnosti duha.