bookmate game
Momo Kapor

Lero – Kralj leptira

„Svi oni koji nose leptir-mašne, kao i oni koji ih, uostalom, prave, pomalo su fantaste i neostvareni pesnici.
Lero, kralj leptira je priča o čoveku koji je pravio najlepše leptir mašne u Beogradu. U isto vreme ovo je i priča o Hercegovini, o Beogradu, kao i o zanimljivim ljudima koji su obeležili to vreme.
Nikola Pašić, Tin Ujević, Ivo Andrić i Jovan Dučić — deo su romantične biografije talentovanog dečaka iz Hercegovine koji je uspeo da ostvari svoj san (…)“
— Iz predgovora Ane Kapor
92 trykte sider
Oprindeligt udgivet
1995
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Verica Zivadinovichar delt en vurderingfor 3 år siden

    О људима и догађајима, о сећању или предвиђању, Момо је писао јасно и упечатљиво. Зато ће живети све његове приче којима је умео да удахне душу.
    Волим његову сурову искреност која напада из сваке реченице и урезује се у памћење

  • Jovana Stokićhar delt en vurderingfor 3 år siden
    👍Værd at læse
    💡Lærerig
    🚀Opslugende

    Lekovito i pitko ❤️

  • B.har delt en vurderingfor 3 år siden
    👍Værd at læse

    Lepo je vratiti se u neka davna vremena, dok su ljudi još bili ljudi, male stvari imale vrednost koja se nije merila količinom novca, a ponos, lišen gordosti, još bio deo genetskog koda. Lepo je ponovo osetiti to, makar i na sat, dva.
    B.
    Januar, 2024. NS

Citater

  • Reginahar citeretfor 3 måneder siden
    У Герију, држава Индијана, у чијим су рудницима оставили своје кости многи наши људи копајући дубоко под земљом, у Улици Џексон број 437, Леро је срео два старца који су у Америци провели готово шездесет година. Седели су у столицама за љуљање на црвоточном трему и гледали некуда у даљину, у правцу за који су веровали да се налази Херцеговина.
  • Reginahar citeretfor 3 måneder siden
    Када му, једанпут, Никола Пашић даде динар зато што му је донео ципеле, он га упита како то да његов син, господин Раде, даје двоструко за исту услугу, на шта му Пашић одговори:

    „Па, синко, њему је лакше... Мој отац је био обичан човек, а његов је председник Владе!“
  • Sofija Dorotejahar citeretfor 3 år siden
    „Пријатељу, сем поезије, ништа на свету није трајно!“, рекао је песник, који се помало бавио и креирањем накита.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)