Nikadođija

onda, kad umreš, pričaju u tvojoj blizini.“

Da bih saznao nešto“, prošaputa markiz. „Kad si na pragu smrti, ljudi ti daleko više kažu

Ričard je primetio da su događaji kukavice; nikad se ne dešavaju jedan po jedan, već se umesto toga kreću u čoporima i naskaču na njega svi odjedanput.

Život ti je pusta laž, lišena svake radosti, lišena ljubavi. Nemaš nijednog prijatelja...

Ričard nakrivi glavu. „Izvinite“, reče. „Znam da je ovo pitanje lične prirode. Ali jeste li vi klinički ludi?“

Ričard je primetio da su događaji kukavice; nikad se ne dešavaju jedan po jedan, već se umesto toga kreću u čoporima i naskaču na njega svi odjedanput.

Svaki plamen peče, maleni. Naučićeš.

Ričard je primetio da su događaji kukavice; nikad se ne dešavaju jedan po jedan, već se umesto toga kreću u čoporima i naskaču na njega svi odjedanput.

se dan pretvorio u čekanje, a to je, znao je on, greh: trenutke treba iskusiti; čekanje je greh i protiv tek predstojećeg vremena i protiv trenutaka koje u sadašnjosti prenebregava.

Reći da Ričard Mejhju i nije baš voleo visinu bilo bi savršeno ispravno, ali ne bi ni približno prenelo celu istinu; bilo bi to isto kao da kažete da je planeta Jupiter veća od patke.