Kradljivica parfema

Kako ja gledam na to, mi smo alhemičari same duše grada.

„Mi ne određujemo pravila“, veli, „te ne bi trebalo da nas krive što ih kršimo.“

Bogati te siromaše, a siromašni te bogate.

Duvansko srce – tako se nekada zvala čuka usporena nikotinom.

Blu je imao samo šesnaest godina kada je stigao, i već je bio viši od mene. Pobegao je iz kuće surovog strica.

kući, i posao se bučno poboljšao, sa svim šampanjcem koji su mogli da poloču

I tako je posle nekoliko dana obaveštenje okačeno na njena vrata pozvalo na povratak Francuze što su boravili u javnoj

U zlatno doba bordela, madam Bulet je trošila sto boca šampanjca za veče. Kada su je nacisti ograničili na sledovanje od stotinu mesečno, otišla je pravo kod njih. Tražila je. Molila je. Nagovarala ih, takođe, da skinu zabranu za njene goste Francuze. Moraću da zapošljavam devojke koje niko ne želi, govorila je, navodeći gubitak u zaradi.

Prebrodićemo mi ovo, govorimo jedni drugima. Svi to govorimo, svi mi, stalno, ali kako bi iko mogao znati kako zaista stoje stvari?

Umesto da se sami promene kako bi se uklopili, odlučili su da promene svet. Umesto da postanu više nalik ljudima koji nisu oni, ljudi koji nisu oni možda će se osećati prinuđenim da postanu više nalik njima.