Jedan jedini pogled

Čarlin je oduvek imala iskru, širila je energiju oko sebe, a onda ju je negde, nekako život – samo obično življenje – ugasio.

Ima naglih pucanja. Ima razdiranja u životu, dubokih uboda nožem koji ti raspara meso. Život ti je jedno, a onda se pretvori u nešto drugo. Raspadne se kao da mu je rasporena utroba. A ima i onih trenutaka kad ti se život jednostavno raspara. Povučeš nit koja viri. Šav popusti. U početku se menja polako, gotovo neosetno

Džek Loson klimnu glavom. Vu mu je video u očima – Loson je bio slomljen. Vu ga nije mnogo povredio – bar ne još – ali kad provedete dovoljno vremena u mraku, sami sa svojim mislima, um vam se zaokupi sobom i podivlja. A to je uvek opasna stvar. Ključ smirenosti, Vu je to znao, jeste da stalno radite, neprestano idete napred. Kad ste u pokretu, ne razmišljate o krivici ili nedužnosti. Ne razmišljate o prošlosti ni o svojim snovima, radostima i razočaranjima. Mislite samo na to kako ćete preživeti. Povredi ili budi povređen. Ubij ili budi ubijen.

Čovek koji joj se javio imao je glas poput izlizanih guma po pošljunčanom putu.

Ponovo je počela da razmišlja o tome kako nikada ne saznamo sve o onima koje volimo.

Njegovo glavno oružje bio je kompjuter, najbolji bastion za anonimuse i kukavice.

, naravno, znaš da imam loše mišljenje o muškarcima.“
„Znam.“
„Smatram da su većinom samo za dlaku bolji od psećeg izmeta.“

„Nas ne zanima slika koja nas estetski ne privlači. Zašto bi bilo drugačije s ljudima?“

„Nas ne zanima slika koja nas estetski ne privlači. Zašto bi bilo drugačije s ljudima?“

Žena je bila fina, ali se utopila među ostale. Grejs se pitala, ne prvi put, da li se i ona utopila, da li je njena nekad velika individualnost uhvaćena u neprijatni vrtlog prigradske jednoličnosti.