Ljudi bez grobova

čovjek, koja god vrata otvorio, kud god krenuo, pa makar bio i zakovan za stolicu, neminovno nabasa na prošlost.

Jezik govori – neka govori; uši slušaju – neka slušaju; ali oči – neka paze šta gledaju

napravila omču od haljine i skočila u drugi svijet

I da dođem kao bogataš, opet će mi se ljudi smijati.
Ljudi će uvijek tražiti razlog za smijanje ili za sažaljevanje. Šta je treće?
Onda je bolje da me se plaše.
Ne! To nikako! Ženi se ti, blago meni, ženi se što prije. Kažem ti, ili da se obogatiš, ili da se oženiš, a lakše se oženit.

Za nas nije bilo sitnih para, sve nam bijahu krupne.

. Sva imena u našoj porodici nosio je neko prije nas. Tetka mi je, u noćima – a ne mogu reći u dugim noćima, jer su mi i duge i kratke noći bile kratke – govorila o svemu, naročito je iz svega izvlačila neku golu misao koju bi trebalo odenuti poezijom. Volio sam je slušati, zato sam i pamtio sve što je rekla; Badema, smajčila me; tetka moja brižna. Ponavljajte imena kako biste pamtili priče o precima, a pričajte o precima kako biste pamtili njihova imena.

Tužni su oni koji ostanu tamo gdje niko ne dođe.

Gradovi i romani imaju mnoge sličnosti, jer su pisci dovlačili u romane sve ono što narodi dovlače u gradove, i zidali su pisci u romanima sve ono što graditelji podižu u gradovima, ali jedna sličnost među gradovima i romanima sasvim je slučajna: dok se približavaš nekom gradu, povećava se broj grobova i grobalja; ideš prema gradu i pored puta vidiš neki grob ili manje groblje, a ulaskom u grad vidiš velika groblja; tako je, obično, i sa romanima – dok ploviš niz tok fabule, desi se neki smrtan slučaj, i kako se roman bliži kraju, sve više glava pada u grobove.

Biće od tebe nešto, samo da ne odeš u politiku… jer mnoge su tuke i gluperde ušle u partije i onda ih partije štite pa ne moraju ništa da rade… Ako se budeš držao dalje od politike, može od tebe da ispadne dobar radnik – tako mi je rekla.

Za nas nije bilo sitnih para, sve nam bijahu krupne.