Volećemo se zauvek? Znaš li gde je danas to zauvek, Gustave? Znaš li gde je moje zauvek? Otišlo je negde daleko i ne mogu više da ga vidim. Oči su mi ostarile, ne vidim stvari kao ranije. Zamućene su. Takoreći nevidljive. Ali mogu da osetim da su tu, ma koliko da su daleko, čak i da su izgubljene. U mom zauvek postoji starica koja očajnički čeka. Starica koju je zaboravilo vreme, koja sedi za ovim stolom, u ovom potpuno nevažnom stanu, u jednom od mnogih gradova. Starica koja sam postala i koja se plaši. Koja je užasno uplašena da nema nikog da joj stegne ruku. Tamo je moje zauvek, Gustave. U stisku ove stare i pegave ruke koja je prazna.