Prvi dan

Život je mnogo maštovitiji nego svi mi zajedno, on ponekad priređuje mala čuda. Sve je moguće, dovoljno je da se u to veruje iz sve snage.

„Da li ti ja izgledam kao idealna žena? A ipak smo tvoj otac i ja proživeli zajedno vrlo lepih četrdeset godina. Ni žena ni muškarac ne moraju da budu idealni, ali moraju da budu voljni da dele. Velika ljubavna priča je susret dveju osoba koje žele da daju. Jesi li ti nekada sreo takvu osobu?“

Priznadoh joj da nisam. Mama me pomilova po obrazu i nasmeši se.

„A jesi li je bar tražio?“

Ima dana koji su sačinjeni od sitnica i koji vam ostavljaju prazninu u duši, ima samotnih trenutaka koje dugo, vrlo dugo pamtimo.

Teško je kad izgubimo voljeno biće, ali bi bilo još gore da ga nikada nismo sreli.

Zašto čovek uvek negde daleko traži ono što je tako blizu njega?

Primetio sam da žene obično oslovljavaju muškarce po imenu kad hoće nešto da im prebace.

Da li u jednom trenutku sreća prođe i čovek prestane da očekuje bilo šta? Je li to starost?

Da li u jednom trenutku sreća prođe i čovek prestane da

Prijateljstvo ne može da se gradi bez dokaza poverenja, zato se ljudi i poveravaju jedni drugima

Ali zašto joj ne biste sve priznali? Šta može da vam se desi posle toliko vremena?“

„Pa da romansa prestane?! Vi ste ludi! Ako me odbije, neću više moći da mislim na nju isto kao do sada. Neću više moći krišom da je posmatram.