Tajna

Kakve sulude stvari mogu da se dešavaju u glavi, možemo da volimo nekoga, a da mu ne želimo više dobro, možemo da mu želimo zlo, a da ga pritom i dalje volimo.

Odgovorio sam sebi da se sve to dešava zato što me ona zamišlja onakvim kakav ja u stvari nisam, a kakav sam zapravo oduvek želeo da budem i kako sam poslednjih godina, na svoje iznenađenje, zaista počeo da se osećam.

Ti si, dakle, protiv odlikaša, protiv onih dobrih, malobrojnih đaka koji ozbiljno uče?“

„Nisam.“

„Pa sad si to izjavio.“

„Samo sam pokušao da kažem kako smo utoliko skloniji da učenike smatramo dobrim ukoliko oni više ponavljaju od reči do reči naša predavanja.“

„Pa zar oni nisu dobri?“

„Naravno da jesu. Ali postoji opasnost da budemo zadivljeni onima koji liče na nas i ne prepoznamo oštroumnost drugačiju od naše.“

„Ne razumem.“

„Prijatelju moj, ako u tebi prepoznam svoju malograđansku osrednjost i nagradim te odličnim ocenama, postoji opasnost da potpuno zanemarim ili čak kaznim sve one koji odudaraju od moje osrednje inteligencije.“

brzo sam shvatio da moja žena ne doživljava moje odsustvo kao nužnost vezanu za promovisanje knjige, već kao lukavo izbegavanje porodičnih obaveza.

Na kraju uvek pokažemo delić onog najgoreg što krijemo u sebi.

Šta da vam kažem? U početku sam čeznuo za momačkim životom, ali pošto mi je bilo lepo sve ono što je bilo lepo mojoj ženi, i meni je ubrzo način na koji je ona provodila slobodno vreme postao lep.

Osetio sam da, začudo, prijateljstvo nije prestalo kad je prestala ljubav, bar ono prijateljstvo koje se hrani nekadašnjom fizičkom bliskošću i koje nam ponekad omogućava da se, bez nelagode, poveravamo jedno drugom do kraja života.

Posvađali smo se pred drugima kao da smo sami, i danas mislim da smo zaista i bili, toliko smo bili zaokupljeni jedno drugim i u dobru i u zlu. Tamo jesu bili naši poznanici, i devojka iz Arla, ali su oni bili nebitne figure, bilo je važno to što smo se stalno voleli i gurali jedno drugo od sebe. Kao da smo se neobuzdano dopadali jedno drugom samo zato da bismo mogli da utvrdimo kako se mrzimo. Ili obrnuto.

naučite mnogobrojne nesrećnike. Od neznanca se nauči više nego od prijatelja.

Pomislio sam: zaljubimo se u osobe koje nam deluju stvarno, ali ne postoje, one su naša izmišljotina; ja ne poznajem ovu tako odlučnu ženu, koja tako odsečno izgovara rečenice, ovu ženu koja nije stidljiva, već zajedljiva, ovo nije Nadija. Jedno je voljena osoba, a drugo stvarna osoba koju nikad istinski ne vidimo dok je volimo. Koliko vremena, rekao sam sebi, protraćimo na ljubavne odnose. Ja sam ovih godina uspešno izmišljao jednu osobu. Sa velikim uživanjem sam ušao u telo akvarela svetlih boja koji sam naslikao, a u drugoj sobi imam pravu jednogodišnju ćerku koju je rodila moja izmišljotina.