Kockar

Још док бих прилазио коцкарској дворани, две просторије испред ње, чим бих само зачуо звецкање пресипаног новца – почињао бих сав да се тресем.

Кад сам је малочас срео пред салоном, срце је почело тако да ми туче да сам пребледео.

Него – шта сам ја сада? Zéro. А шта могу да будем сутра? Сутра могу да васкрснем из мртвих и почнем поново да живим! Човека још могу наћи у себи, док није сасвим пропао!

Али да би разликовале лепоту душе и оригиналност личности

que je croyais que tu n’est qu’un outchitel, quelque chose comme un laquais, n’est-ce pas?, али ипак сам ти била верна, parce que je suis une bonne fille.

Али зар је вредно водити бригу о мојим осећањима, о томе што се ја такође узнемиравам и што се можда чак три пута више бринем и мучим због њених мука и неприлика него она сама!

Нарочито је, на први поглед, код свег тог коцкарског шљама било ружно оно поштовање према послу, она озбиљност и чак поштовање с којима су сви опседали столове.

А колико год било смешно што толико много за себе очекујем од рулета, још је смешније, чини ми се, опште укорењено и од свих признато мишљење да је глупо и ружно нешто очекивати од коцке. Јер због чега би коцка била гора од било каквог другог начина долажења до новца, макар и од трговине? Оно јесте, на коцки добија један од стотине. Али – шта је мене то брига?

колико год било смешно што толико много за себе очекујем од рулета, још је смешније, чини ми се, опште укорењено и од свих признато мишљење да је глупо и ружно нешто очекивати од коцке. Јер због чега би коцка била гора од било каквог другог начина долажења до новца, макар и од трговине? Оно јесте, на коцки добија један од стотине. Али – шта је мене то брига?

Лакеји га ословљавају са monsieur le comte2 мајци mademoiselle Blanche обраћају се са madame comtesse;3 ко зна, можда су они одиста comte и comtesse.