Mala prodavnica otrova

„Prokletstvo magike je, smatraju, to što posle svake velike koristi sledi veliki gubitak. Za svaku uspešno izvedenu čaroliju, nešto drugo – u stvarnom, prirodnom svetu – pođe užasno naopako.“

Za mene, čar istorije ležala je u trivijalnim pojedinostima davno proživljenih života, u neizrečenim tajnama običnih ljudi.

„U redu je da se čovek promeni“, prekinula sam ga, „ali ne i da sakrije, zakopa delove svoje ličnosti.“

Zašto radije patimo nego da otkrijemo tajne? Naprosto zato da se zaštitimo ili zato da zaštitimo druge?

Sve što se unese u telo ukloni nešto iz njega, pobudi nešto ili nešto savlada.

Za ljude, lavirint. Mogla sam im pokazati sve što su hteli da vide tamo u Medveđoj aleji.

Da ubica ne mora ni da mrdne svojim dugačkim, nežnim prstom. Da ga ne mora dodirnuti dok umire.

Postoje i drugi, pametniji načini: staklenke, jelo i piće.

Apotekarka je bila prijateljica nas žena, čuvarka tajni: muškarci su mrtvi zbog nas.

Samo što nije ispalo onako kako sam naumila.

I nije apotekarka kriva za to. Nisam čak ni ja.

Krivica je isključivo do mog muža i njegove žudnje za onim što mu nije bilo namenjeno.

Sve što se unese u telo ukloni nešto iz njega, pobudi nešto ili nešto savlada.

Ako sam htela da budem iskrena prema sebi, morala sam se upitati da li je radovanje bebi bilo podsvesan način da prikrijem istinu: da u mom životu nije sve onako kako sam zamišljala da će biti i da nisam ostvarila svoj potencijal. A što je najgore od svega, bila sam suviše uplašena da uopšte i pokušam.
Dok sam čeznula za materinstvom, u celosti usredsređena na ono što će biti jednog dana, koje sam druge snove zakopala i izgubila? I zašto je bila potrebna životna kriza pa da konačno postavim sebi to pitanje?

Bila sam sama i mogla sam da radim šta hoću

Sve što se unese u telo ukloni nešto iz njega, pobudi nešto ili nešto savlada.