Dnevnik jednog čarobnjaka

Volja da poverujemo da je život čudo omogućava da se čuda dese

Ipak, ako se budem potrudio, kao što se uvek trudim, možda ću jednog dana uspeti da shvatim da ljudi uvek stižu u pravi čas tamo gde ih očekuju.

Jedini način da doneseš pravu odluku jeste da saznaš koja je odluka pogrešna

– Prvi znak da ubijamo svoje snove jeste nedostatak vremena – nastavi Petrus. – Najzauzetiji ljudi koje sam upoznao u životu uvek su imali vremena za sve. Oni pak koji ništa nisu radili stalno su bili umorni, ne uviđajući koliko su malo posla zapravo morali da obave, i neprestano su se žalili da im je dan isuviše kratak.

Sve je dozvoljeno, osim da se prekine ispoljavanje Ljubavi. Kad se to dogodi, onaj ko se drznuo da nešto uništi obavezan je da uništeno obnovi.

Uostalom, ono što čoveka zaista čini čovekom jeste njegova spremnost da ispuni svoju sudbinu – a ne teorije koje razvija oko tajne postojanja.

Put je sada vodio nizbrdo i Petrus mi je nagovestio da će tako biti i sledeća dva dana. Uspostavili smo pređašnji ritam hoda, uz popodnevnu sijestu u vreme kad je sunce najjače. Zbog mojih zavoja, Petrus je nosio i moj ranac. Više nije žurio: zakazani susret se već odigrao.

Moje raspoloženje se popravljalo iz časa u čas i bio sam prilično ponosan na samog sebe: prošao sam kroz vodopad i porazio demona sa Puta. Preostao mi je još najvažniji zadatak: da pronađem svoj mač. Rekao sam to Petrusu.

– Pobeda je bila lepa, ali si omanuo u onome što je najvažnije – rekao je kao da me poliva kofom hladne vode.

– A u čemu to?

– Nisi znao tačan trenutak borbe. Bio sam prinuđen da hodam brže, kao na usiljenom maršu, a jedino što si ti na osnovu toga uspeo da zaključiš bilo je da idemo u potragu za tvojim mačem. Ali čemu služi mač ako čovek ne zna gde će sresti svog neprijatelja?

– Mač je moje oruđe Moći – odgovorio sam.

– Isuviše se uzdaš u svoju Moć – primetio je. – Vodopad, vežbe RAM-a, razgovori s tvojim Glasnikom, sve to te je navelo da zaboraviš da postoji neprijatelj koji mora da bude pobeđen. I da imaš zakazan susret s njim. Pre no što zamahne mačem, ruka mora da utvrdi tačno mesto gde se nalazi neprijatelj i da zna kako da se s njim suoči. Mač samo zadaje udarac. Ali ruka je ta koja pobeđuje ili gubi još pre tog udarca.

Uspeo si da pobediš Legiona bez svog mača. Postoji jedna tajna u tom traganju, tajna koju još nisi otkrio, ali bez koje nikad nećeš uspeti da pronađeš ono što tražiš.

Ostao sam bez reči. Kad god sam bio ubeđen da se nalazim nadomak svog cilja, Petrus bi me uporno podsećao da sam samo običan hodočasnik i da i dalje nešto nedostaje da bih pronašao ono za čime tragam. Radost koju sam osetio nekoliko minuta pre no što smo započeli ovaj razgovor potpuno je iščezla.

Još jedanput sam započinjao Čudesni Put za Santjago i to saznanje me je obeshrabrilo. Ovim drumom kojim sad gaze moje stope prošli su milioni ljudi u proteklih dvanaest stoleća, idući u Kompostelu i vraćajući se tamo odakle su pošli. U njihovom slučaju, stići na željeno odredište bilo je samo pitanje vremena. U mom slučaju, međutim, zamke Predanja neprestano su mi postavljale prepreke koje treba da savladam, zadatke koje treba da ispunim.

Rekao sam Petrusu da sam umoran, pa smo seli u hlad na jednoj nizbrdici. S obe strane puta uzdizali su se veliki drveni krstovi. Petrus spusti oba ranca na zemlju i nastavi svoju priču:

– Neprijatelj uve

Buđenje intuicije (Vežba vode)
Napravi baricu vode na nekoj glatkoj i neporoznoj površini. Posmatraj je izvesno vreme. Zatim počni da se igraš vodom, neobavezno, bez ikakve namere i cilja. Crtaj oblike koji nemaju nikakvo značenje. Ponavljaj tu vežbu nedelju dana, svaki put najmanje deset minuta.

žaljenje, ljubavni jadi, zavist, mržnja itd. – postupi na sledeći način:
Zarivaj nokat kažiprsta u koren nokta palca sve dok ne osetiš snažan bol. Usredsredi se na njega: on na fizičkom planu odražava onu patnju koju osećaš u duši. Ne popuštaj pritisak sve dok se ta misao ne izgubi iz tvoje svesti.

Jedini način da spasemo svoje snove jeste da budemo velikodušni prema sebi. Svaki pokušaj samokažnjavanja – makar i najblaži – mora biti sasečen u korenu.