Tajni život drveća

veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh. U takvom okruženju drveće živi zaštićeno i može dostići duboku starost

Tako se jedna puza ili medenjača u Švajcarskoj prostire na skoro pola kvadratnog kilometra i stara je ravno hiljadu godina.13 Druga živi u Oregonu, u SAD, i procenjuje se da ima čak 2.400 godina. Ona se prostire na devet kvadratnih kilometara i teži šeststo tona.14 Gljive su zato najveća poznata živa bića na Zemlji.

Šuma u svakom slučaju može da se odrekne većih životinja. Srne, jeleni, divlje svinje, zveri, pa čak ni većina ptica ne bi ostavila bolnu prazninu u ekosistemu. Čak kada bi svi nestali istovremeno, šuma bi bez većih negativnih posledica jednostavno nastavila da raste. Sasvim je drugačije s majušnim organizmima pod vašim nogama.

I stvarno – ubrzo su merni uređaji zabeležili tiho krckanje na frekvenciji od 220 herca.

Naučnici su u Harcu ustanovili da je većina istovrsnih jedinki u jednoj sastojini zaista spojena u povezan sistem. Izgleda da je razmena hranljivih materija, pomoć susedu u hitnom slučaju, zapravo pravilo, što je navelo stručnjake na zaključak da su šume superorganizmi, dakle tvorevine slične mravinjaku.

U te užurbane vrste spadaju različite vrste topola, kao jasike, bela breza ili vrba iva.

Sindrom sagorevanja na radu

Vrbe proizvode kao sredstvo odbrane salicin koji deluje na sličan način. Ali ne i na nas ljude. Naprotiv, čaj od vrbine kore može ublažiti glavobolju i temperaturu i smatra se pretečom aspirina.

jer je jedno drvo uvek samo onoliko dobro koliko je dobro šuma koja ga okružuje

veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh.