Moralne pouke za lepe devojke

Međutim, volela je slatko i to je značilo da su za sendvičem umeli da uslede krofna ili kolač. Bila je tradicionalno građena, najzad, i nije morala da se zabrinjava zbog broja haljine, za razliku od onih jadnih, neurotičnih ljudi koji se vazda ogledaju u ogledalu i misle kako su predebeli. I šta to, uostalom, uopšte znači – „predebeo“? Ko ima pravo da određuje drugima koji bi konfekcijski broj trebalo da nose? Bila je to vrsta diktature, diktature mršavih, a ona to nije htela da trpi. Ako ti mršavi postanu još uporniji, tada će izdašnije građeni ljudi morati naprosto da sednu na njih. Da, to će ih naučiti pameti! Ha!

Ljudi se ne menjaju, ali to ne znači da će doveka ostati isti.

„Mislim da ima ponekih stvari koje ne treba čačkati. Ne moramo znati odgovor na sve.“

„Slažem se“, dočeka Mma Potokvane. „Ponekad smo srećniji ako ne znamo baš sve.“

„Lojalnost mušterija je veoma važna. Ako izađete u susret mušteriji, ona će vam ostati verna. U biznisu je to veoma važno.“

Muškarci imaju smisla za biznis, smatrala je Mma Ramocve, ali žene ga nemaju ništa manje od njih

„Slažem se“, dočeka Mma Potokvane. „Ponekad smo srećniji ako ne znamo baš sve.“

14
dok je autor Teorija o zločinu očigledno bio dobro upoznat s debatama koje su se vodile o uzrocima zločina. Jedan od mogućih krivaca bilo je društvo, pročitala je Mma Makuci; loši stambeni uslovi i sumorni izgledi za budućnost pretvaraju mlade ljude u kriminalce i trebalo bi imati na umu da oni kojima se čini zlo uzvraćaju zlom.

Pregazio ju je voz dok ste još bili beba.“

Mma Ramocve je bila pomalo iznenađena, ali ne i zapanjena što starica sve to zna. Postojali su ljudi koji su dali sebi u zadatak da zapamte sve što se dešavalo u zajednici i stara žena je očigledno spadala u takve. Čula je da ih danas nazivaju čuvarima usmene istorije; dok je, zapravo, bila reč o starim ženama koje su volele da se sećaju onoga što ih je najviše interesovalo: brakova, smrti, dece.

A ne volim ni one iz kojih ti dune u očnu jabučicu. I zato sam stalno odlagao. Baš sam bio glup.“

„Ne valja odlagati ono što se mora“, reče Mma Ramocve, setivši se koliko je odlagala slučaj Čoveka iz Vlade.

„O, znam ja to“, odvrati gospodin Pilaj. „Ali muka je to što čak i onda kada znamo šta nam je najbolje činiti, često to ne učinimo.“

Ali uvek se nađe dobar čas za saopštavanje nezgodnih vesti, valjalo ga je samo sačekati. Muškarci obično u izvesnom