Znamenje anđela

„Glas o neuspehu putuje brže nego glas o slavi. To je zato što ljudskim ušima više prija da čuju da se neko srozao u balegu i blato nego kako je dotakao nebo

Ako ti je dato da učiniš velike stvari, ako imaš u sebi zdravu krv, snažnu volju, čvrst karakter, rešenost da istraješ… ako si spreman na bol, patnju, gubitak… i sve drugo što ovom trošnom životu daje boju i smisao… ne treba ti sto godina. Ponekad je dovoljan i jedan dan.“

A zlom zlo nećeš pobediti, kao što oganj

ognjem nećeš uništiti, već vodom.

Sveti Jovan Kronštatski

„Ali onome ko slavi svog Boga svim vidovima pobožnosti, ko ovde gradi u njegovu slavu bazilike, tamo slavi Njegovo ime darivajući neštedimice, s pravom se Bog javlja kao čuvar i Spasitelj njegove porodice, vladavine i rase.

Nosili smo taj steg u najudaljenije delove sveta. U britanske magle i afričke pustinje… I šta smo doneli narodima koji tamo žive? Civilizaciju? Zakone? Arhitekturu? Poeziju?“

„Bogove?“

„O, da…“, klimnu s odobravanjem Konstantin. „Sa nama su došli i naši bogovi. I imali su razna imena. Pohlepa. Zavist. Licemerje. Bratoubistvo. Tiranija.“

„Jesi li nekad ubio čoveka, sinko?“

Pirama ovo pitanje iznenadi. Nakon kratkog oklevanja stidljivo reče.

„Ne, gospodaru.“

Konstantin se jetko osmehnu. Taj osmeh dade njegovom licu tužan, izmučen izgled.

„Kad budeš učinio, dečače, shvatićeš da u tome nema ničeg uzvišenog. Naš Bog ne traži krvne žrtve, niti žrtve paljenice… Ne… najveća žrtva koju mu možeš prineti jeste skrušeno srce i čestit život… I ne zavaravaj se… to nije mala žrtva.“

„Moj otac jednom mi je rekao: Nismo došli da uživamo u ovom svetu, nego da se od njega spasemo.“

Ne pouzdavaj se u večnost nečega što su stvorile ljudske ruke, sine moj. Jedina večnost koja se može prigrliti jeste ona u naručju Jedinog Boga.

Duša ima boju čovekovih misli.

Marko Aurelije

A zlom zlo nećešpobediti,

kao što oganj ognjem nećeš uništiti,

već vodom.