Zvezda nad prazninom

Pohvalila bih istraživački rad pisca, jer se vidi sa koliko je energije stvarao i koliko raznih izvora je koristio. Knjiga je filmična, skoro da sam videla scene zadimljenih kafana i Službinih kancelarija, skoro da sam zamislila Sredojevića u liku Dragana Bjelogrlića sa kime Stojiljković sarađuje, osetila sam taj Miljkovićev patos... Knjiga je dobra!

Svi koji su hteli da ga gurnu u mrak u njemu su se našli, mraku i zaboravu. A on i njegova zvezda su i dalje tu da sijaju nad njihovom prazninom.

Аутор нам приближава Бранка, онаквог каквог га знамо, још више, онаквог какав нам није познат, и дочарава позорницу на којој су се одиграли судбоносни и кобни догађаји из песниковог живота. Лепо скројено, свакако препорука за све љубитеље неуништивих, бесмртних стихова једног Нишлије који је страдао од сопствених стихова.

Čitao sam većinu Stojiljkovićevih knjiga ali ova je najbolja

Knjiga koja se čita u jednom dahu.

Свиђа ми се како се јава преплиће са сновима и тиме наглашава двострука природа песника. Лепо су приказани породични односи, љубав и поштовање, у породици Миљковић. Ово је ипак измаштана прича и не треба очекивати прецизну документарну прозу. Крај је на мене оставио највећи утисак и подстакао ме да поново читам Миљковићеве песме.

Jedno veliko srce!

Svakako preporuka.

FANTASTIČNA!!!

„Optimizam je verovanje da je stvarnost bolja nego što jeste; a pesimizam da je stvarnost gora nego što jeste. Ja sam realista.“