Netipičan tip

„Živim u ovom trenutku.“
„Eto čemu se divim kod tebe. Pametan si. Brižan. Opušten do lenjosti.“
„Kako si samo lako prešla s komplimenata na uvrede.“
„Promenićemo lenjost u nehajnu tromost“, rekla je Ana pijuckajući vino. „Suština je u tome da mi se dopadaš.“
„Ti meni takođe.“

Ja sam od onih samotnjaka lenština što mogu po ceo dan da čačkaju nešto nebitno a da ipak ne smatraju da su protraćili i jedan jedini trenutak.

Moje fizičke aktivnosti su samo otvorena mogućnost.

Bila je to tek granična istina, maltene laž

„Eto čemu se divim kod tebe. Pametan si. Brižan. Opušten do lenjosti.“
„Kako si samo lako prešla s komplimenata na uvrede.“
„Promenićemo lenjost u nehajnu tromost“, rekla je Ana pijuckajući vino. „Suština je u tome da mi se dopadaš.“
„Ti meni takođe.“

Sedela je tu jedući i drugi sorbe, sve dok svici nisu uzlebdeli kao neka čarolija nad travnjacima i trotoarom.

dok sam ja spavao kao klada što sam duže mogao, a onda bih još prilegao da odremam svakog dana u pola tri.

„Gledaj. Njujork je prosto upoznati. Ima oblik kao ruka. Avenije su obeležene brojevima, duge su i pružaju se od vrha prstiju do ručnog zgloba. Ulice, isto obeležene brojevima, pružaju se popreko preko dlana. Brodvej ti je kao linija života, teče ukrivo. Između dva srednja prsta je Centralni park.“

Muškarac bi mi krajnje zakomplikovao život. Muškarac mi je trenutno potreban kao što je vašem kokošinjcu potrebna satelitska antena.

Nije ništa verovatnije da ćemo ovaj čovek i ja ikada furati nego da će kad pustim vetar iskočiti tost.